Autor: Jelena Kostadinović
FOTO: Indiewire
Upravo je ovo rečenica koja bi obeležila nekoliko prošlih vekova gde devojka donekle nije ni imala prava da odabere svoju „sudbinu“, svog partnera sa kojim će provesti ostatak svog života. Jedino je bilo bitno „dobro se udati“, ne obrukati porodicu i pružiti potomke. Jedino je bilo bitno pojaviti se u crkvi u belom i reći „da“, a potom obradovati svoje najbliže vešću da će dobiti unuke. Ali, onda se sve promenilo. Sada vlada demokratija gde je brak ravnopravni izbor oba partnera. Složićete se, to je u redu. Sami biramo osobu sa kojom ćemo provesti ostatak života. Imamo pravo i da odlučimo da se ne udamo/oženimo ukoliko nam to nije u planu. Ipak, sve je više brakova iz interesa, sve je više ljudi kojima je karijera bitnija od ljubavi. Stoga, postavlja se pitanje, zašto? Zašto se sada, kada nam je konačno dato pravo izbora, mi vraćamo na izbor koji bi najviše odgovarao našim roditeljima?
Ovo pitanje bruji u mojoj glavi otkad sam pročitala famozni članak o američkom sklapanju braka sa ocem dok se ne pojavi onaj pravi, tj. potpisivanje ugovora da će otac čuvati nevinost svoje kćerke (uključujući i poljubac) dok on ne odabere onog pravog koji će na venčanju zaslužiti poljubac njegove kćeri. Čudan običaj za 21.vek. Ja samo razmišljam zašto se uvek držimo ekstrema i zaboravljamo zlatnu sredinu. Zašto je uvek pitanje da li će neka devojka imati milion partnera, stalno se opijajući i igrajući do zore ili će biti ona tiha, povučena, čedna koja nijednog dečka u oči nije smela da pogleda? Ako mene pitate, pitanje je, zapravo, koje je zlo manje od ta dva.
Svi smo svedoci bluda i razvrata koji nam svakodnevno serviraju mediji, a neke od tih vesti stvarno umeju da budu eksplicitnog karaktera, ali da li je ovakav korak zaista neminovan? Kritičari ga opisuju kao „bizaran“, „skandalozan“ i čak „incestoidan“, ali svakako jeste kontroverzan. Ovaj „Bal čistoće“, eufemizam kojim ga nazivaju, predstavlja ritual na kojem se devojčice do 12 godina simbolično udaju za svoje očeve, koji tim činom postaju njihovi „gospodari“, njihovi očevi i momci, čuvari njihove nevinosti do dana stvarnog venčanja. Ovom prilikom devojčice nose haljine koje podsećaju na venčanice, uče ples i graciozno ponašanje. Idealna ceremonija za devojčice koje žele da budu princeze, a pre svega, tatine princeze. Tata je oduvek bio naš heroj, zar ne? Hrabri vitez koji će nas zaštiti od svega i svačega. U ovom slučaju, manipulacija devojčicama koje pod uticajem Diznijevih crtanih filmova veruju u magični poljubac onog pravog. Manipulacija jednog oca koji nesumnjivo želi najbolje svojoj kćerki, ali ono što on smatra najboljim. Jedan od primera takve manipulacije se ogleda u rečenici jednog oca na „svadbenoj ceremoniji: "Važno je da zapamtiš da je tvoja želja da slediš put Gospoda, moraš da sačuvaš sebe od ljubljenja mnogih žaba i da sačekaš svog princa koji te negde čeka".
FOTO: Abuzeedo
Ipak, treba uzeti u obzir da su to deca u uzrastu do 12 godina koja ne donose odluke sama, već to roditelji čine za njih. Da li ikako možemo opravdati ovakav postupak i vid manipulacije? Zapanjujuće su informacije da je ovu praksu osnovao Rendi Vilson 1998. godine, a tokom 14 godina samo u Kolorado Springsu na ovaj korak odlučilo se čak 60 očeva. Gledajući intervju sa ovim porodicama, lako je uočiti kako deca izgovaraju reči njihovih roditelja uz osmeh, ubeđujući sebe da je to ispravna odluka koju one nisu donele. Gledajući intervju, zapazila sam devojčicu koja čak nije mogla ni da se seti svih reči koje su joj roditelji nametnuli, ali je tu bio njen otac da je podseti, uz osmeh, naravno. Gledajući intervjue, najveću pažnju mi je zaokupirala devojka koja je prekršila pravila ove ceremonije i ostala u drugom stanju, devojka koja se rasplakala tokom svoje priče, jer je i danas roditelji smatraju manje vrednom i nesposobnom da donosi dobre odluke.
Tako, ova ideologija propoveda da je ideja da devojčice shvate koliko vrede i da kroz očevu ljubav shvate da zaslužuju poštovanje, brigu i ljubav, ali u praksi se jasno vidi da sve to stoji dok se devojčice drže nametnutih pravila. Šta se dogodi kada se neko od pravila prekrši? Kada je tim devojčicama više nego ikad potrebno poštovanja, brige, ljubavi? Kao i na svakom drugom polju, baš tada lepih reči ponestane... Ostaneš samo ranjiviji i usamljeniji nego ikad. Da, rekli biste, da nije pogrešila... Ali, šta deca znaju? Pogotovo o stvarima o kojima se ne govori? I deca su ljudi. I deca imaju prava na greške, ali i na svoje odluke. Stoga, vi zaključite da li je ova praksa ikako opravdana ili je, kako Paulo Koeljo kaže, pobednik sam?
Ne treba zanemariti raskalašnost 21. veka i pogrešno donešene odluke omladine i preterivanja u svakom smislu, ali ne treba ni otići u drugu krajnost čekanja čina svadbe u kome će nas prvi put poljubiti osoba koju ni ne poznajemo. Roditelji, pružite vašoj deci dovoljno ljubavi i pažnje, ali i pokažite im da verujete u njih, da ne sumnjate u njihove odluke, posavetujte ih, ali ne očekujte da krenu vašim stopama. Život je čudan, ali odrastanje u toplini doma bez nametanja određenih pravila uvek ima pozitivnog uticaja na dete.
FOTO: Demo Supervom Momtastic
***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
_thumb2.jpg)
