Tweet

Само да се добро уда.

Autor: Јелена Костадиновић

ФОТО: Indiewire

Управо је ово реченица која би обележила неколико прошлих векова где девојка донекле није ни имала права да одабере своју „судбину“, свог партнера са којим ће провести остатак свог живота. Једино је било битно „добро се удати“, не обрукати породицу и пружити потомке. Једино је било битно појавити се у цркви у белом и рећи „да“, а потом обрадовати своје најближе вешћу да ће добити унуке. Али, онда се све променило. Сада влада демократија где је брак равноправни избор оба партнера. Сложићете се, то је у реду. Сами бирамо особу са којом ћемо провести остатак живота. Имамо право и да одлучимо да се не удамо/оженимо уколико нам то није у плану. Ипак, све је више бракова из интереса, све је више људи којима је каријера битнија од љубави. Стога, поставља се питање, зашто? Зашто се сада, када нам је коначно дато право избора, ми враћамо на избор који би највише одговарао нашим родитељима?

Ово питање бруји у мојој глави откад сам прочитала фамозни чланак о америчком склапању брака са оцем док се не појави онај прави, тј. потписивање уговора да ће отац чувати невиност своје кћерке (укључујући и пољубац) док он не одабере оног правог који ће на венчању заслужити пољубац његове кћери. Чудан обичај за 21.век. Ја само размишљам зашто се увек држимо екстрема и заборављамо златну средину. Зашто је увек питање да ли ће нека девојка имати милион партнера, стално се опијајући и играјући до зоре или ће бити она тиха, повучена, чедна која ниједног дечка у очи није смела да погледа? Ако мене питате, питање је, заправо, које је зло мање од та два.

Сви смо сведоци блуда и разврата који нам свакодневно сервирају медији, а неке од тих вести стварно умеју да буду експлицитног карактера, али да ли је овакав корак заиста неминован? Критичари га описују као „бизаран“, „скандалозан“ и чак „инцестоидан“, али свакако јесте контроверзан. Овај „Бал чистоће“, еуфемизам којим га називају, представља ритуал на којем се девојчице до 12 година симболично удају за своје очеве, који тим чином постају њихови „господари“, њихови очеви и момци, чувари њихове невиности до дана стварног венчања. Овом приликом девојчице носе хаљине које подсећају на венчанице, уче плес и грациозно понашање. Идеална церемонија за девојчице које желе да буду принцезе, а пре свега, татине принцезе. Тата је одувек био наш херој, зар не? Храбри витез који ће нас заштити од свега и свачега. У овом случају, манипулација девојчицама које под утицајем Дизнијевих цртаних филмова верују у магични пољубац оног правог. Манипулација једног оца који несумњиво жели најбоље својој кћерки, али оно што он сматра најбољим. Један од примера такве манипулације се огледа у реченици једног оца на „свадбеној церемонији: "Важно је да запамтиш да је твоја жеља да следиш пут Господа, мораш да сачуваш себе од љубљења многих жаба и да сачекаш свог принца који те негде чека".

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/646узсцвх/тумблр_мр7рко_YЈр21р46пy4о1_1280.јпг" />

ФОТО: Abuzeedo

Ипак, треба узети у обзир да су то деца у узрасту до 12 година која не доносе одлуке сама, већ то родитељи чине за њих. Да ли икако можемо оправдати овакав поступак и вид манипулације? Запањујуће су информације да је ову праксу основао Ренди Вилсон 1998. године, а током 14 година само у Колорадо Спрингсу на овај корак одлучило се чак 60 очева. Гледајући интервју са овим породицама, лако је уочити како деца изговарају речи њихових родитеља уз осмех, убеђујући себе да је то исправна одлука коју оне нису донеле. Гледајући интервју, запазила сам девојчицу која чак није могла ни да се сети свих речи које су јој родитељи наметнули, али је ту био њен отац да је подсети, уз осмех, наравно. Гледајући интервјуе, највећу пажњу ми је заокупирала девојка која је прекршила правила ове церемоније и остала у другом стању, девојка која се расплакала током своје приче, јер је и данас родитељи сматрају мање вредном и неспособном да доноси добре одлуке.

Тако, ова идеологија проповеда да је идеја да девојчице схвате колико вреде и да кроз очеву љубав схвате да заслужују поштовање, бригу и љубав, али у пракси се јасно види да све то стоји док се девојчице држе наметнутих правила. Шта се догоди када се неко од правила прекрши? Када је тим девојчицама више него икад потребно поштовања, бриге, љубави? Као и на сваком другом пољу, баш тада лепих речи понестане... Останеш само рањивији и усамљенији него икад. Да, рекли бисте, да није погрешила... Али, шта деца знају? Поготово о стварима о којима се не говори? И деца су људи. И деца имају права на грешке, али и на своје одлуке. Стога, ви закључите да ли је ова пракса икако оправдана или је, како Пауло Коељо каже, победник сам?

Не треба занемарити раскалашност 21. века и погрешно донешене одлуке омладине и претеривања у сваком смислу, али не треба ни отићи у другу крајност чекања чина свадбе у коме ће нас први пут пољубити особа коју ни не познајемо. Родитељи, пружите вашој деци довољно љубави и пажње, али и покажите им да верујете у њих, да не сумњате у њихове одлуке, посаветујте их, али не очекујте да крену вашим стопама. Живот је чудан, али одрастање у топлини дома без наметања одређених правила увек има позитивног утицаја на дете.

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/и7ц6нцнyп/респонсибилитy.јпг" />

ФОТО: Demo Supervom Momtastic


***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected] уз Цц на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Коментари

ВЕСТИ