Балван у око

ФОТО: Telegraf

Уморан сам у последње време, тешко, и потребна ми је промена. Тако ти стиже и мој рођендан, немам воље ни за чим, нема нигде никог, и одлучим да посетим неко друштво које не виђам често и о исти трошак коначно упознам Ивану Пешко – Свемоћни Пастир (јер толике кафе пописмо на скајпу – био је ред). То ме је мало размрдало. Елем, да прескочим све те лепе и радосне, може се рећи шарене тренутке, седимо и причамо о хомосексуализму VS геј параде, па се богме дотакосмо мало и нашег односа са Хрватима.

Е, ту смо. Људи, одмах да вам кажем, ја сам одрастао уз њихову музику и филмове колико уз наше. Мене је обликовао Синестет (Иван Вуковић, Инкогнито Попара, Скриптор, Буендија, Јури из Stillness-а), ја волим Рундека, Елементал, Дјечаке, волим, али добро они су из Босне, Едо Мајку и Френкија (који је коначно научио да репује и сјајан је – проверите нови албум “Троyанац”) али ето волим и наше. Ништа мање нисам слушао и почетак Bassivity-а, Vip, Shorty, Струка, Суид, сјајног и предуго омаловажаваног по форумима – Марчела. Ето, пратим и данас сцену - Стерео Банану, Cant Wait-а… и шта? Јесам ли мањи Србин што слушам и њих или сте ви већи јер их не слушате?

О рату деведесетих смо гледали на TV-у, слушали смо од старих, слушали смо у песмама… Доста је! Нико неће да заборави крв својих и ту неће помоћи никакво опијање или дрогирање викендом. и нико никад неће бити у праву, јер у рату нема хуманости, рат служи да би се убијало, мучило, палило и пљачкало. Покажи ми на добар рат или умукни.

Свестан сам да једна мала колумна не мења ништа у односу, слашао сам много веће од себе који позивају на мир и љубав, па ни они нису бог зна колико постигли, али љубави има. Љубави има и има нас много који мислимо овако, премда страх од мањине која позива на мржњу одзвања много гласније.

Балканском Балвану је тешко извадити балван из ока, јер када је реч о традицији, овде “ивер не пада далеко од кладе” , традиција се овде мора поштовати и када питаш неког “што”, добићеш одговор од неке старамајке, која ће мудро рећи “јер то тако мора”. А реци ми ти баба што “то тако мора”? Јер су то тако радили и наши стари.

Људи, мени је мука више од тог национализма који иде од графита до ломљења излога, и мука ми је висе од наших старих. Увек ћу поштовати оно добро што су наши преци урадили, и трпећу и стидећу се оног лошег што су ми оставили у наследство, али немам намеру да наставим путем мржње, поготову братоубилачке.
Frenki – Pismo Milanu

Нећу да мјеримо жртве и бројимо мртве
Спаљене џамије и срушене цркве
Нек изволи ко воли
Ал' ја нећу манипулирати туђом боли
Ја хоћу да те саслушам и да причамо
Јер овако не идемо никамо!

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti