Tweet
Ove godine proslavlja se 250 godina od osnivanja Banatskog Novog Sela, čiji je nastanak vezan za osnivanje Banatske vojne granice 1765. godine.

Autor: Gordana Bušin

FOTO: bnselo Panorama Banatskog Novog Sela

Banatsko Novo Selo nalazi se na prostoru Vojvodine, i to u južnom Banatu. Danas većinsko stanovništvo čine Srbi, dok su Rumuni nacionalna manjina. Selo se nalazi na međunarodnom putu Beograd – Temišvar. Ima dve pravoslavne crkve: srpsku i rumunsku, osnovnu školu i vrtić, Dom kulture, biblioteku, ambulantu, poštu, dečije igralište, veliki broj kafića i sve ostalo što je neophodno savremenom čoveku.

Banatsko Novo Selo je tipično vojvođansko selo: duge i široke ulice, ambari koji se žute od kukuruza, velika dvorišta sa klupama i cvećem ispred kuće. Ovde se više vozi bicikl, nego automobil. Više se kafa pije sa komšijama u sopstvenim domaćinstvima, nego u kafićima. Ovim ljudima građani koji ne poznaju svoje komšije mogu pozavideti, jer Novoseljani imaju i „komšiju preko bašte“ i „komšije iz bakine ulice“. Porodice ručavaju za velikim trpezama i hrane uvek ima jer je zemlja plodna, a narod vredan. Mladi uglavnom upisuju fakultete u Beogradu, Novom Sadu i Temišvaru, tako da postoji i veliki broj obrazovanih ljudi.


FOTO: Privatna arhiva, Banatsko Novo Selo danas.

Pročitajte kako teče proslava ove bitne godišnjice za meštane Banatskog Novog Sela.

Svako slavlje počinje pesmom, te je tako i obeležavanje ove godišnjice počelo nastupom Tamburaškog orkestra grada Pančeva. Jedne aprilske večeri Domom kulture orila se pesma. Ovom prilikom, Novoseljani su slušali pesme romantizma u starogradskoj muzici, koje su izvodili vokalni solisti Milutin Svirac (tenor) i Zorica Zubac (sopran). Izvedene su pesme Jovana Jovanovića Zmaja, Velimira Rajića, Đure Jakšića, Branka Radičevića i drugih pesnika, a naročito oduševljene prisutne publike bilo je na početnu melodiju pesme Đuvegije, gde ste, da ste, koju je otpevala Zorica Zubac.


FOTO: Privatna arhiva. Spomenik u centru sela, iza kog se delimično vide osnovna škola i Hala sportova BNS.

Milorad Božinović je 29. maja predstavio svoje slike ulja na platnu. Iako živi u Banatskom Novom Selu, ovo je bio prvi put da su prisutni mogli videti slike Božinovića, koji je izlagao u Puli, Beogradu, Kraljevu, Vrnjačkoj Banji, Splitu... Na izložbi je u više navrata pomenuo ime Balnožana Livijusa, istaknutog vajara, jer, kako kaže, njemu duguje ljubav prema slikarstvu.


FOTO: Zoran Simić. Na fotografiji su neke od slika Milorada Božinovića.

Iste večeri, Novo Selo je ugostilo folkloraše iz susedne Rumunije, tačnije KUD „Giocelul“. Rumunski KUD je zajedno sa lokalnim KUD-om „Dr Radu Flora“ održao koncert u Sportskoj hali BNS. Publika je uvek tu da podrži folkloraše. Čini se da meštani najviše vole da gledaju folklorne igre.


FOTO: Zoran Simić

Zahvaljujući međunarodnom turniru u bridžu, u Banatsko Novo Selo svake godine dolazi sve više gostiju iz drugih krajeva. 30. maja ove godine održan je XIX međunarodni parski turnir u bridžu, pod sloganom „Duhovi 2015“.
Bridž je igra karata u kojoj učestvuju četiri igrača, i to jedan par protiv drugog para.


FOTO: Zoran Simić. Turnir je održan u holu Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“ u Banatskom Novom Selu.

Naredni dan su ulepšali mališani plesom, baletom i folklorom.Takođe, predstavili su se i najmlađi karatisti, članovi seoskog Karate kluba „BNS“. Za ovaj događaj poslužio je prostor ispred spomenika u selu.


Foto: Milena Jovišić. Na fotografiji su članovi KUD-a „Dr Radu Flora“ i karatisti kluba „BNS“.

Za ples i balet uvek vlada veliko interesovanje kod mališana.


FOTO: Milena Jovišić

Istog dana, kreativne žene iz Udruženja žena „Novoseljanke — Boboacele“ izašle su sa prodajnom izložbom, na kojoj su pokazale svoje radove, ručno rađene uglavnom dekupaž tehnikom na teglama, flašama, starom biber crepu, kao i ukrasne varjače i magnete. Novoseljanke su vredne žene koje neguju tradiciju na savremen način. Npr. na nedavnoj Višnjijadi u Ovči osvojile su čak tri nagrade zahvaljujući svom trudu.

Zašto „boboacele“, reći će vam Snežana Baba, predsednica Udruženja žena:

Sam koren reči u rumunskom jeziku znači nešto novo, mlado, u povoju, u zavisnosti od toga o čemu se radi. U našem slučaju, boboacele su žene iz Novog Sela, koje su po tom nazivu prepoznatljive u Banatu kod Rumuna. Međutim, priča se da su to birići mali, jer ih je nekad bilo puno ovde.


FOTO: Snežana Baba. Na fotografiji se nalaze ručni radovi Udruženja žena.

Udruženje žena je naročito ponosno na akciju održanu u saradnji sa vrtićem.

„Vredna pomena je naša akcija sa dečijim vrticem, koja je bila 1. aprila ove godine, gde smo zajedničkom prodajom, u kojoj su učestvovale i vaspitačice sa decom, sakupili lepu svotu novca, a u cilju uređenja prostorija vrtića“, dodala je Snežana Baba, za iSerbia


Foto: Snežana Baba. Na fotografiji su „Novoseljanke — Boboacele“ na prodajnoj izložbi.

Seoska slava su Duhovi, koji se obeležavaju u junu. Za vreme slave, zainteresovani su mogli da posete spomen-sobu Doma kulture i uživaju u stalnoj postavci, kao i da se kroz izložbu upoznaju sa istorijskim činjenicama svoga mesta. Pažnju su privukle figure graničara za vreme Prvog sprskog ustanka, koje su urađene u prirodnoj veličini.


FOTO: Privatna arhiva

Banatsko Novo Selo posebnu ljubav neguje prema svim vrstama sporta. Zbog toga se svake godine za Duhove, tačnije, u toku seoske slave, organizuju različiti sportski turniri. Igra se tenis, mali fudbal, šah, balote.


FOTO: Milena Jovišić

Znate li šta su balote? Drugi naziv za ovu igru je boćanje, jer se igra boćama, tj. kuglama: drvenim ili metalnim. Najviše se igra u mediteranskim zemljama, a veruje se da je igra nastala u Grčkoj. Za igranje balota ne morate biti ni snažni, ni brzi, dovoljno je da ste precizni. Balote u ovom banatskom selu najviše vole da igraju meštani koji su poreklom iz Hrvatske, s obzirom na to da je boćanje tamo prilično rasprostranjeno.


FOTO: Milena Jovišić

Drugi naziv za kočije je fijaker, a svake godine se u Banatskom Novom Selu održava fijakerijada. To je tradicija koja je ove godine obeležena 1. juna. Domaćin je bio lokalni konjički klub „Budućnost“. Dolazili su gosti iz susednih sela: Dolova, Sakula, Glogonja, Sefkerina, Starčeva, kao i iz drugih krajeva Srbije. Složićete se da sliku vojvođanskog sela ne možete zamisliti bez nekog fijakera starog.


FOTO: Zoran Simić

Beogradski bend „Coolares“ često nastupa u selu, pa je tako 1. juna uveče zasvirao i zapevao na platou Doma kulture.


FOTO: Nenad Slijepčević

O dolasku pisca Filipa Davida u Banatsko Novo Selo 10. juna za iSerbia govori bibliotekarka Danijela Gligorin:

Potreba mladih ljudi za promenom i neposrednim uticajem na svet u kome žive, oslikana je u Udruženju mladih, koje se oformilo ove godine u našem Banatskom Novom Selu, na dvesta pedesetu godišnjicu naselja. Iako se može učiniti da mladi nisu ciljna grupa NIN-ovih laureata, da su teme koje njih zanimaju i kojima posvećuju vreme i interesovanje, potpuno drugačije, prozračnije i prozaične, doček koji je imao srpski književnik Filip David u biblioteci Doma kulture u Banatskom Novom Selu potpuno je srušio prethodno pomenute predrasude.

Druženje sa piscem, razgovor koji se vodio i pažljivo slušao u našoj „kući zaborava kulture“, ostaće u sećanju svih prisutnih kao potvrda plama „malih svetionika kulture“, kako voli Filip David da naziva biblioteke po Srbiji.


FOTO: Privatna arhiva

„NIN-ov laureat izdavačke kuće Laguna, „Kuću sećanja i zaborava“, predstavio je književnik pred mahom mladom čitalačkom publikom, koja je svoje dotadašnje viđenje zla i pravedništva obogatila za nov ugao gledanja, iskreno se pažljivo posvetivši gostu, uz puno poštovanje, koje je zauzvrat gospodin David umeo da prepozna. Susret na svestrano zadovoljstvo. Ponosna sam na „svoje“ mlade čitaoce i zadovoljna što je do ovakvog susreta u neposrednom okruženju knjigama, došlo u godini jubileja rodnog mesta i godini slavlja i rada cenjenog Filipa Davida“, kazala je Danijela Gligorin ispred Biblioteke Banatskog Novog Sela.


FOTO: Privatna arhiva, Filip David potpisuje knjige čitaocima

Da se komšijski odnosi na selu neguju dokazuje i VIII međunarodni festival fanfara, tj. festival „Banatska truba“, održan 27. juna u centru Novog Sela. Svirku trubama ispratili su mahom stariji meštani koji vole srpsku i rumunsku muziku. Mogla se čuti i mađarska narodna muzika, koju je izvodio orkestar iz Mihajlovca.


FOTO: Privatna arhiva. Biblioteka u Novom Selu.

Posebno zalaganje u cilju unapređenja života u Banatskom Novom Selu pokazuje osnovano Udruženje građana „Naše NOVO selo“, neprofitno i nevladino udruženje, koje se nizom aktivnosti trudi da ulepša selo. Ovo udruženje se sastoji od 21 člana, gde svi imaju između 20 i 30 godina, i u skladu sa tim puno ideja i entuzijazma. Ali, o tome nekom drugom prilikom...


FOTO: Privatna arhiva

Gordana Bušin svoj mir pronalazi u književnosti, inspiraciju u vinu, a snagu u muškarcu.

Pročitajte i:

Ni nebo joj nije bilo granica
Ratko P: Poezija, rok i ljubav, nespojivo?
Putujete biciklom? Ovo su aplikacije za vas!
***

Ovaj tekst je nastao našom akcijom da mladi postanu dopisnici iz svog kraja. Ukoliko želiš da i ti budeš deo našeg mladog tima i pišeš o događajima i uspesima svojih mladih sugrađana, prijavi se popunjavanjem ovog kratkog formulara. Važni su nam isključivo tvoj entuzijazam i želja da se proširi glas omladine iz svih krajeva! Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih dopisnika vrši se do svakog prvog dana u mesecu

Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Komentari

VESTI