Бандитизам Радојка Јовановића

Autor: Ivana Peško

ФОТО: WANNABE

Вечност за скитнице: Многи су га упамтили као Раку Песника. Сам се својевремено потписивао скраћено Рад.Н.Ј или Рад. Н. Јовановић, па и псеудонимом Руди. Други су у носиоцу свих тих потписа, било у ђачким данима у Француској, или кроз Правдине агресивно–кавгаџијске памфлете и полемике, бројна љубавна писма, московске теревенке и позоришна запажања, па и у надгробном запису никада коначно именованог песника друге Нирване, примећивали замлату, смушењака, вагабунда, профета и самопрокламованог бандита.

До своје двадесет друге се одазивао на име Радојко Јовановић, како је и потписао две младалачке, почетничке збирке песама. Након ових година, пажљиво можемо пратити на које је све начине Раде Драинац прождирао Радојка Јовановића, али и како му се с времена на време, обично у стањима урбане безнадежности, изнова враћао. Песник је сам тврдио да је стварање толико оригинално, колико је и пишчева личност компликованија. Уколико човек има већег утицаја у животу и друштву, мислио је Драинац, утолико ће и његов роман бити дубљи и истинитији. Међутим, код Радојка се готово свака акција заснивала на лагању, надлагивању и улагању у машту која не признаје границе материјалне стварности, у његовом случају често туробне. Уврежено схватање о Драинцу као романтичном боему са накривљеним шеширом далеко је од свих могућности ка којима је песник себе отварао.

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с23.постимг.орг/тад37ав2y/рака_14.јпг" />

Највећи нитков: Помињао је Радојко како је био сведок многим физичким обрачунима, од загребачке Казалишне каване, преко ходочашћа са Мернингом, Вазаријем, Царом и другима по фамозним паришким апашким квартовима, где га је пратио извесни силеџија Бубул, сав ишаран богињама и ножевима, до готово свакодневних прилика овога типа по Београду, често у друштву Тина Ујевића и разних скадарлијских мољаца. Подсећао је себе тада на трубадурске легенде Вијона и Скарона, а својим песничким чиновима призвао и Мајаковског, као највећег хулигана међу песницима. Тако је и сам бандит једном морао да попије шамаре, али се правом загонетком показало на који то начин бију надреалисти. Можда би све било мање занимљиво да Радојко није и од овог догађаја направио причу која превазилази чак и она неодређена подручја надреалног. А нама се, данас, чини помало бизарним испитивање ко је био више надреалиста у том сјајном друштванцету.

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с30.постимг.орг/4257евуох/ракадраинац_ресизе.јпг" />

Када се у Београду стварала надреалистичка уметничка школа, према париском утицају, Драинац се првенствено огласио као њен претеча, те је настанак француског надреализма доводио у јасну и неприкосновену везу са сопственим правцем хипнизмом, који је углавном сам и заступао. Позивајући се на своју уметност деконцентрације, он је закључио како Бретон никако другачије, до преко хипнизма, није могао да стигне до своје идеје. Француз је само додао теоријску основу, ономе што је Драинац дао целоме свету, сматрао је песник. У до тад добрим односима с надреалистичким бардом Марком Ристићем, Драинац је прво бранио младу уметничку групу од напада београдске штампе. Сугерисао је дистанцу, одвојивши се од мишљења надреалиста, али им је ипак поклонио извесне симпатије, истичући да, иако се не би сложио са њима, можда једино он разуме њихова настојања и покушаје. Иако се негативно поставио према француском надреализму, наши авангардисти франкофили су му, занемаривши моралисање, ипак били захвални на подршци.

<�имг цласс="лфлоат" срц="хттп://с21.постимг.орг/с45ттцрфб/25214_Елисавета_Багриана_профиле.јпг" />
Лиза Багрјана, бугарска авангардна уметница

Уследило је песниково путовање у Бугарску, љубавна авантура са лепом уметницом Лизом Багрјаном, уз мегаломанске замисли бугарско–српског народног пријатељства, те је помало и заборавио на млади београдски круг. По повратку у Србију, његов став према надреалистима ће се потпуно променити. Поред тога што ће позивати на дефинитивни обрачун, Драинац ће у Правди написати памфлетски текст Сумрак сиреализма истичући како је француска школа поникла на сумраку универзалне комедије и бургија, па и на догорелој цигарети бесмртне дадаистичке шарлатаније. Београдске надреалисте сада види као групу пресађену са туђег тла, ископану из стварног живота, на основу чега је и почео да негира њихов смисао и везу са реалношћу.

Излемати Р.Драинца: Исте ноћи су, након изласка текста, у Кнез Михајловој улици на Драинца насрнули Đорђе Јовановић и Đорђе Костић, обојица чланови надреалистичке групе, терајући га да потпише нешто. Штампа је према Драинчевом извештају пренела како су га напала седморица на неџентлменски начин. Сутрадан ће осванути и изјава Јовановића и Костића, који су признали да су га терали да потпише како је памфлет из Правде створио у једном од својих честих часова кретенства. Одговорили су како су га ошамарили, па онда ударили његовим сопственим штапом, којим је покушао да се брани. Трећег дана објављује се вест о новом сукобу, у виду преувеличане Драинчеве оптужбе, јер је поново брутално пребијен (“мало је фалило да остане без ока”) преко пута Москве. Драинца је изгледа напао и истукао само једанч члан надреалиста, иако се песник позивао час на седам, час на једанаест, час на тринаест нападача.

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с22.постимг.орг/5екит41пт/марквел.јпг" />
ФОТО: Vreme

Наставио је да прети по Правди тужбом и батинама. Прорицао је и дан када ће Марко Ристић осетити трулеж своје диктатуре, засноване на парама његових дедова. Цела надреалистичка група се солидарисала са нападачима, са циљем да се спроведе једна коначна ликвидација Драинца, у коме су видели пеливанску личност, дефинитивно демаскирану, са читавом једном фалангом драинаца и рака. Из њиховог извештаја сазнајемо да је Драинац тражио подршку полиције (што ови посебно карикирају) и дозволу да носи оружје (коју није добио). Програмски текст у ком позивају на лемање Драинца биће забрањен од полицијског одељења Управе града Београда због екстремизма и позива на анархију. Али Радојко није одустајао. Прозивао је противнике као пророке без судбоносних кесица, са метафизичком маглом у глави, а рахитисом у костима, као духовне лилипутанце и моралне грбавце. Критиковао је њихово лажно левичарство, сматрао их лицемерима, друштвеним конформистима који глуме револуционаре. Видео је у њима књижевне Топаловиће, што нам имплицитно показује да му ни политички обрачини нису били страни.

Крик пингвина: Управо се у претеривањима и сталној надоградњи могућих одређења фигуре Радета Драинца од стране Радојка Јовановића, одавно метафорички закопаног у Трбуњу, крије срж његовог бандитизма. У расколу између фантаста Драинца,који свој најлепши стих бележи на дојци једне балерине, и Радојка Јовановића са навек празним џеповима што се од првог повученог дима доживотно жицкао за цигарету, ходао је пират који је ангажовано градио песника. Уплашен пред одговором шта би била једна лирска фантазија пред грубом реалношћу мрскога столаћа, свирепо пљујући на њихов ћифтински морал, одабрао је да затвори прозор на срцу и мансарди. Тамо где је наизглед повучена мрља праве линије, започело је да се клати тупо ванвременско клатно. Стварајући живот у великој мери заснован на лажима, Драинац је можда највише од свега певао своју велику песму, на грозно разбијеној лири, која данас прилично заборављено труне попут старога лирског сна на острву Фиџи и Маланезијском архипелагу.

Та песма доноси и Драинца који је дубоко унесрећио своју прву жену Дару, узимајући јој новац како би се проводио по Београду и Паризу. Разбојнички ју је отео од родитеља, па је након пар месеци вратио поново њима, не знавши где друго да је остави. Позајмљивао је паре куд год је стигао. Лажирао болест да би добио зајам од фонда за оболеле уметнике, како би сакупио новац за путовање у Париз. Сумња се и да је, у једном од ових подухвата, самоиницијативно потписао Дучића као свог гаранта. У паришким биоскопима, свирао је виолину. Хвалио се да је био жиголо, да је ишао у Сотонин храм у коме се служи црна миса, па и да се тукао с подводачицама и био хапшен због разних изгреда. Искукао је, према Винаверу, од Растка Петровића петсто франака да се врати из тог Париза, а и овај зајам је успут већим делом спискао.

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с13.постимг.орг/3с7ркеqљ/ИМГ_3059.јпг" />
ФОТО: Digitalna kolekcija Drainac

Обећавао је дела која никада није написао. Написана давао у залоге, те их није ни откупљивао. А можда анегдоте најбоље сведоче о скандалима, које је Драинац неговао у истом рангу са својом књижевношћу. Тако се и Милош Црњански у Идејама сећа једног групног песничког гостовања у Нишу. Док су се други нећкали око поздравног говора, Драинац је, како Црњански бележи, преко платформе распалио: Драге Нишлије... Долазимо вам из Скадарлије, жути од филозофије и бледи од онаније. Готово свака његова аутобиографска епизода расла је у никада довољно допричане сензације, у којима је истина скривена исто онолико, колико је и његово крштено име закопано под слојевима песничке и мангупске архитектонике. Скандали су уздизали песника бандита, противећи се трагизму лирскога пустолова.

Универзална домовина: Увек окружен некаквим непријатељима, у горућим полемичким стихијама, оптерећени Радојко Јовановић ће често бежати у родно Трбуње, где је рођен у штали, попут ни мање ни више него самог Исуса Христа. Тог се места једнако одрицао због баналности топонима, понављајући како је Блаце његов родни град. Трбуње га је чекало, кад год би се изгубио (дакле, остао без новца и зајмодавца) у својим авантурама. Оболевши од туберкулозе, сретаће се у санаторијуму на Озрену са Андрићем, који је свом биографу испричао како му је једном приликом однео печено пиле и литар млека. Бандитизам опијања спајао се са бандитизмом сталне глади. Његова реч, ослоњена на моћ скандалозног чина, основа је непресушног гладовања у ком ни печено пиле из цегера Иве Андрића не може много помоћи. Пут ка Драинчевој Океанији или Афродитином врту тако постаје глодање костију једног лирског сна, од стране прождрљивца који зна да се месо мора потражити и негде изван песме. Али ситости, никада превише! И тек када је истински почео да пљује крв, Драинац је престао да уновчава своје болести. Тако је и сахрањен о трошку Општине града Београда, при чему му је одата почаст као заслужном грађанину Недићеве Србије. Прочитана је песникова Нирвана, па онда бачена и закопана заједно са Радојковим телом. Питање је који би детаљ сопствене сахране више презрео и шта би све имао да приговори онима који су је организовали, па затим онима што су одбили да се појаве.

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с8.постимг.орг/8кцхб5с45/ИМГ_3052.јпг" />

Потреба да се изгради песник, одвајала га је, нажалост, често од писања песама. Али песничка аутобиографија Радета Драинца, иако највећим својим делом измишљена, убедљиво је међу најзанимљивијим које српска књижевност има да понуди. Недељко Јешић је то студиозно представио у свом Циркусу Драинац. Са ким се све писац тукао и на које се начине тукао, само је ситна манифестација његовог хохштаплерског деловања. Онда када се свет покаже толико зараженим да песнички дах постаје немоћан да га излечи, сурова машта и песнички револвер уперен у срце генија од Диса на овамо, обично се зауставе пре времена. Песник прве Нирване није умео другачије јер нема смисла реметити бесмисленост у свом току. Песнику друге Нирване остао је онај прокоцкани живот да се више не закрпи. Међутим, можда нас је Драинац својим стихом поново слагао, па се прозори ипак не затварају, тамо, између живота и снова. Можда над њима свака велика поезија тек има да се послуша?! Колико је сати на острву Фиџи, данас се лако може проверити.

Хвала вам што се дружите са Пастиром од зиме до зиме. Срећну предстојаћу годину желим и сви да ми се угојите, пронађете нове омиљене писце и некога ког ћете сваког јутра да љубите. Читамо се у 2014. Воли вас Свемоћни Пастир.

Волите да пишете у слободно време? Имате више од 15 година? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст са валидног мејла пошаљите на [email protected] ЦЦ [email protected], са назнаком "Пријава / о женама". Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
Odricanje od odgovornosti