Tweet
U basketu „tri na tri“ naši basketaši Marko Dugošija, Nikola Vuković, Lazar Rašić i Bogdan Dragović su u finalu pobedili ekipu Ljubljane koja je važila za jedan od najboljih timova sveta, dok se ekipa „Zemun 3x3“ iz Srbije nalazila na osmom mestu. Ovo takmičenje organizuje Međunarodna košarkaška federacija (FIBA) u kojoj se trenutno nalaze preko 200 zemalja članica.

Autor: Ana Kotur

FOTO: Facebook

Pobeda na ovom Čelendžeru 3x3 u Nanjingu omogućila je srpskoj ekipi „Zemun 3x3“ plasman za veliki turnir u Japanu, a ukoliko ga osvoje, otvaraju im se vrata finalnog turnira u Pekingu. WorldTour u Japanu se odigrava od 29. do 30. jula, a uspehom do sada obezbeđen im je i WT u Meksiku koji se igra od 30. septembra do 1. oktobra.

Marko Dugošija je trenutno 20. na individualnoj FIBA rang listi basketaša, Bogdan Dragović je 27., na 30. mestu je Lazar Rašić, dok se na 33. mestu nalazi Nikola Vuković. Bogdan Dragović je bio dvostruki prvak Srbije 2015. i 2016. godine u okviru najvećeg basket turnira 1na1 Red Bull King of the Rock.Na poslednjem turniru u Nanjingu, Nikola Vuković je bio MVP turnira, odnosno igrač sa najboljim učinkom, a Lazar Rašić je osvojio takmičenje u šutiranju trojki.

FOTO: Facebook

Za iSerbia portal, basketaš Marko Dugošija prenosi iskustva sa takmičenja, govori o privatnom životu, a i o predstojećem turniru u Japanu.

Od kada se u ovom sastavu takmičite i da li je bilo teško sastaviti tim?

U ovom sastavu smo od 2015. godine, s tim što nam se Nikola Vuković te godine pridružio, dok smo nas trojica igrali zajedno još od 2013. godine. Od te 2015. godine počeli smo ozbiljnije da treniramo, te smo iste godine postali prvaci države u basketu 3na3. Tada nam se otvorio put ka svim svetskim turnirima. Bogdan i ja se od malih nogu poznajemo, a igrali smo i za isti klub. Kasnije nam se pridružio Lazar i leto smo provodili zajedno na košu, a potom smo našli i četvrtog igrača, te mogu slobodno da kažem da nam nije bilo teško da sastavimo tim.

Koliko ste se dugo pripremali za ovo takmičenje i na kojim takmičenjima ste do sada u istom sastavu učestvovali?

Mi zapravo igramo i košarku van basketaške sezone, tako da smo se skupili relativno kasno pred ovaj turnir. Imali smo samo 10ak dana da se zajedno spremimo, dok se generalno svako do nas individualno spremao još dosta ranije. U ovom sastavu smo od 2015. godine prošli zaista mnogo takmičenje, počev od Zaječara, Niša, Sarajeva, Banja Luke, Lipika, Moskve, Pekinga, Lozane, Čengdua, Bukurešta, Kontance, Sibie, Berlina pa do poslednjeg u Nanjingu. Ove godine imamo obezbeđen i WT u Meksiku koji vodi na finalni turnir u Pekingu.

Koje sve misliš da ima prednosti basket 3x3 u odnosu na košarku?

Prednosti basketa su te što nemamo trenera i što smo mogli sami da se udružimo, bez selekcije nekog sa strane. Dakle, samim tim što se mi privatno dobro družimo i znamo, osećaj po mom mišljenju je jako bolji, nego kada je košarka u pitanju – lakše je negovati odnose sa troje ljudi. Basket je dinamičniji sport, atraktivniji, brži i zato smatram da je basket 3x3 bolji sport od košarke.

Naš slavni odbojkaš Vanja Grbić je pričao na jednoj konferenciji da je za uspešnost tima bitno da se igrači ne druže privatno, već samo na terenu. Da li se vas četvorica privatno družite ili imate komunikaciju samo na treninzima i sportskim takmičenjima?

Kao i moji saigrači, tako se ni ja ne bih složio sa slavnim odbojkašem. Kroz ove tri godine, mislim da mi ne bismo mogli da ostvarimo ovakve rezultate da se privatno ne družimo i da smo tu jedan za drugog kad su teški trenuci. Pobeda je lepša i draža kada je deliš sa osobama koje su ti drage i bitne kako u životu, tako i na terenu.

Da li je moguće biti profesionalac u sportu i voditi dobar privatni život? Kako to usklađuješ?

Mislim da je vrlo moguće. Pri kraju smo studija i kada putujemo na turnire obavezno nosimo neke knjige. Što se tiče mog dana, on počinje treningom koji se završava oko 12h, zatim sam slobodan do večeri kada izađemo na teren i igramo basket. Sve svoje aktivnosti koje me ispunjavaju za sada lepo usklađujem. Lazar Rašić je i oženjen i smatra da su mu dete i žena velika motivacija.

Sledeći turnir je u Japanu. Šta se može očekivati s obzirom na to da ćete se takmičiti sa ozbiljnijim ekipama? Da li postoji neka ekipa sa kojom ne biste voleli da stanete na crtu?

Mi uvek idemo tiho na turnire, odnosno bez prevelikih očekivanja. Tamo idemo da se borimo i da se pokažemo u najboljem svetlu, pa šta bude. Zacrtali smo malo veće ciljeve, no što je to bilo ranije, zato što smo do sada igrali sa svim svetskim ekipama koje nisu uspele da nas pobede, a čak smo pobeđivali sa dosta razlike vodeće ekipe sveta. Do tog turnira imamo dva meseca, spremićemo se dobro, pa se nadamo najboljem. Želimo da se borimo sa svakom ekipom!

FOTO: Facebook

Marko u ime cele ekipe ističe da posebnu zahvalnost duguju njihovim kondicionim trenerima, a pre svega drugarima Danilu Lukiću i Igoru Krstiću.

Ana, druželjubiva i radoznala studentkinja; voli da piše, vodi intervjue, istražuje i pohađa razne edukativne kurseve.

***

Pročitajte i:

Milica Stefanović: Obrazovanje pre sporta
Pirot: Održan prolećni kros
Ivana Jordan: Treba verovati u svoje ideje

***

Ovaj tekst je nastao našom akcijom da mladi postanu dopisnici iz svog kraja. Ukoliko želiš da i ti budeš deo našeg mladog tima i pišeš o događajima i uspesima svojih mladih sugrađana, prijavi se popunjavanjem ovog kratkog formulara. Važni su nam isključivo tvoj entuzijazam i želja da se proširi glas omladine iz svih krajeva! Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih dopisnika vrši se do svakog prvog dana u mesecu


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Komentari

VESTI