Bečej: Zašto se (ne)vraćam kući?

Nakon što polože poslednje ispite i diplomiraju, pred mladima je dilema: da li da se vrate kući ili ostanu u gradu u kome su studirali i tamo okušaju sreću. Jedan od glavnih činilaca pri donošenju odluke jeste mogućnost nalaženja posla. Mnogi smatraju da su u većim gradovima šanse za to bolje, ali je, sa druge strane, u manjim sredinama nekada lakše doći do posla. U Beogradu ili Novom Sadu troškovi stanovanja su veći, a problem nastaje ako se traženje posla oduži.

Mi smo porazgovarali sa nekoliko Bečejaca. Naša prva sagovornica jedna je od onih koji su, upravo iz tog razloga, nakon završenih studija rešili da se vrate u svoj grad, u njenom slučaju, Bečej.
– Završila sam Visoku poslovnu školu strukovnih studija u Novom Sadu, smer turizam i hotelijerstvo. Diplomirala sam u junu 2010. godine. Razlog mog povratka u Bečej je bio samo jedan, a to je nemogućnost pronalaska posla u Novom Sadu, makar samo da bi se pokrili troškovi stanarine i režije – kaže ona.
Dok je jednima mogućnost zaposlenja na prvom mestu, drugi imaju u vidu i ostale faktore kada odlučuju gde posle fakulteta. Nekima više odgovara mala, mirna sredina, dok se drugi lako prilagode užurabanosti i gužvi, karakteristikama velikih gradova. Branko Stančević, kome je ostalo još nekoliko ispita do kraja studija informacione tehnologije na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija, kaže da posle tri godine u Novom Sadu nije hteo da se prilagodi urbanom stilu života.
– Posle tri godine ponovo sam Bečejac. Zašto? Vratio sam se prvenstveno zbog toga što je površinski malo mesto, može se svuda stići peške u roku od pola sata, nema gužve, gradskih autobusa i što je najvažnije nema nervoze. Bar je ja nisam osetio – kaže on.

On smatra da, što se tiče posla, za sve mlade koji su završili fakultet može da se nađe nešto zanimljivo.
– Jer, budimo realni, čak i vulkanizer u gradu vulkanizera može normalno da živi ukoliko su njegove usluge i posao kojim se bavi na profesionalnom nivou. Zato mislim da za svakoga ima mesta, pa čak i u ovako maloj sredini kao što je Bečej, samo treba biti istrajan. Bavite se sobom – poručuje Branko.

Sa druge strane, studentkinja četvrte godine grafike na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Tamara Višković kaže da, ukoliko joj se ukaže prilika da završi master studije u ovom gradu, volela bi tu da ostane.
– Iako prilike za posao nisu sjajne, postoji veća šansa da ga nađem u Novom Sadu, nego u Bečeju. To je prvi razlog, postoje i drugi. Dugi niz godina provela sam u njemu i pritom sam ga veoma zavolela. U većem gradu je i veći izbor, počev od krugova u kojima se osoba kreće pa sve do izbora namirnica. Nedostajao bi mi miran bečejski život i priroda, međutim, ni Novi Sad ne oskudeva u tome – smatra Tamara.

Svako donosi odluku u zavisnosti od sopstvenih želja, očekivanja, mogućnosti i prilika koje se nude. Bečej jeste mali grad, ali ga mladi svojim potencijalom i radom mogu učiniti velikim, kada je kvalitet života u njemu u pitanju. U velikim gradovima mnoštvo je mladih ljudi punih entuzijazma, ali svako se može pronaći i istaći uz dovoljno truda i upornosti. Svaka odluka je dobra i ispravna ukoliko je rezultat vaših ambicija i u nju verujete.

***

POSTANI DOPISNIK! Ukoliko i ti želiš da postaneš dopisnik i pišeš o mladima iz svog kraja, prijavi se popunjavanjem kratkog formulara. Više informacija i link ka formularu ovde. Nije neophodno prethodno iskustvo, već isključivo entuzijzam i želja da se dobar glas o tvom kraju daleko čuje! Otvoreno za sve mlade od 15 - 35 godina.

Odricanje od odgovornosti