Autor: Slobodanka Berić
“Посла чак и кад има, или није плаћен или је испод сваког нивоа иоле образованог младог човека”, каже Биљна Бајић, дипл. правник (25).
Све више људи је незапослено. Велики број људи стрепи за свој посао, плаши се отказа, неколицина прима минималну надокнаду са бироа од које једва саставља крај са крајем, а млади чекају посао у струци и по неколико година. Али све ово већ сви знамо. Решење - да ли га има на видику? Од посла, чини се - ни траг ни гласа.
“ У ствари, могуће је наћи посао уколико сте стварно упорни и под условом да не бирате много, међутим, то су углавном послови у продаји или угоститељству” , тврди Милена Јефтић(27), дипл. економиста из Земуна, која две године покушава да нађе посао у струци. Тренутно ради у једној трафици, а запослила се по препоруци пријатеља. Како каже, није једнина, многе њене колеге су у сличној ситуацији.
Милош Алигрудић(30), дипл. археолог, издржава се тако што продаје старе књиге преко Лимундо сајта, а иначе никад није радио у струци.
“ Недавно сам имао понуду да радим за 15.000 у једној књижари по цео дан, али шта ћу ја од тога? Радио сам као књжар раније, али често се дешавало без икакве надокнаде, уместо плате ми дају књиге, тако сам и почео са продајом…Сан ми је да једног дана отворим антикварну књижару. Кад си незапослен јако је тешко, нарочито зато што не виђаш људе, само буљиш у комп. Око три сата поподне више не могу да издржим у кући, па изађем напоље…”, каже Милош уздишући.
Иван Недељковић (27), с друге стране, ради, али само ноћу. Некад је био запослен у струци као графички дизајнер, али плата је била нередовна и није био пријављен.
“На крају сам био принуђен да дам отказ, па сам се две године мучио да нађем посао. Како?! Из огласа сигурно не! То је немогуће, потребна је веза за све, сад радим као ноћни чувар 12 сати, али боље и то него ништа” , закључује он.
Јана Башић (28), професорка географије, наводи да је њено искуство у тражењу посла негативно :
“ Сајмови запошљавања немају никакву сврху, све је фарса, само реклама за фирме, на бироу исто тако нико неће да ти помогне, само кажу:’ Има посла, али нема то што сте ви завршили’. Ишла сам да седим у публици и аплаудирам за сто динара као статиста! Сад сам добила понуду да радим као кафе куварица у једном ресторану, али се плашим да ме неће примити кад чују да имам завршен факултет. У школу је немогуће ући преко конкурса “ , тврди она.
Има нас факултетски образованих колико год хоћете, разних занимања. Сви смо млади, образовани, упорни,вредни,оптимистични, жељни свега и незапослени!- каже Биљна Бајић, дипл. правник (25) из Земуна.
Према евиденцији националне службе за запошљавање, од 700.000 назапослених у Србији, 300.000 је њих млађих од тридесет година.
“У престоници има 105.000 незапослених, од тога 28.000 су они до 30 година”, рекао је градоначелник Београда Драган Đилас, на отварању сајма запошљавања “Топ јоб” у Бел експоцентру, у марту ове године.
(Извор, Данас)
Података о томе колико младих ради на црно и ван струке - нема.
***
ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара. Више информација и линк ка формулару ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.