Tweet

Значајан напредак у области биотехнологије догодио се 1951. године. Све је почело доласком сиромашне жене афроамеричког порекла у болницу у Сједињеним Америчким Државама. Њене ћелије направиле су револуцију у медицини.

ФОТО: BBC Mundo

Превела: Александра Бугарски

Ђелије су узете из њеног тела мало пре него што је умрла. Још од тада расту и размножавају се. Данас има милијарду таквих ћелија у лабораторијама широм света. Ипак, нико није тражио нити њену, нити дозволу њених блиских рођака за коришћење њених ћелија, а њена породица је морала годинама да се бори за своја права.

Хенријета и научници

Током 1860. године власник плантаже у Вирџинији, по имену Бенџамин Лакс, имао је тамнопуту љубавницу међу својим радницима. Имали су два сина која су носила његово презиме и наредне три генерације породице Лакс радиле су на пољу. Хенријета Лакс је 1942. године решила да се пресели у град, тако да је са својим супругом, Бенџаминовим праунуком, и породицом отишла у Балтимор: у временима рата било је посла.

На 10 километара од места где је живела Хенријета, налазила се лабораторија доктора Джорџа Геја, чија је амбиција била да ослободи свет од рака. Био је убеђен да ће кључ пронаћи у људским ћелијама. Током 30 година је покушавао да одгаји ћелије рака у својој лабораторији. У те сврхе, мешао је канцерогена ткива са крвљу из срца живих кокошака, у нади да ће зарежене ћелије живети и репродуковати се како би могао да их проучава изван тела, али ћелије су увек умирале.

Првог фебруара 1951. године, Хенријету Лакс су одвели у болницу Джон Хопкинс. „Никада пре нисам видео овако нешто, нити сам након тога успео да видим“, рекао је 1997. године Хауард Джонс, гинеколог који ју је прегледао. Джонс је даље објаснио: „То је била веома посебна врста тумора. Њена прича је била једноставна: крварила је између менструација и имала бол у стомаку, што није нужно знак рака. Када сам прегледао грлић материце, био сам изненађен јер то није био нормалан тумор. Био је љубичаст и лако је крварио на додир“.

Тумор није добро реаговао на третмане и Хенријета Лакс је умрла од рака грлића материце у октобру 1951. године, када је имала само 31 годину. Њена породица ју је сахранила поред рушевина куће у којој је рођена. И наука ју је заборавила.

<�имг цласс="лфлоат" срц="хттп://с3.постимг.орг/бх50асаxв/Хенриетта-_Лацкс-2-тхумб-400xауто-7959-_Едит.јпг" />

ФОТО: Henrietta Lacks Legacy

Зашто су тако важне?

Ђелије њеног тумора биле су задржане у болници, јер је Геј открио да би могле неограничено да се размножавају у лабораторији. То је било оно за чиме је трагао годинама. Чак им је дао и име: ХеЛа ћелијска линија, по иницијалима Хенријете Лакс. „За неколико сати ХеЛа ћелије су се умножавале“, каже Джон Бурн, професор генетике на Универзитету у Њукаслу, Велика Британија.

Заиста, Хенријетине ћелије су репродуковале читаву генерацију за 24 сата и никада нису престајале да се репродукују. Биле су прве људске ћелије које су расле у лабораторији. У ствари, више времена су живеле изван него унутар Хенријетиног тела. „Постоје многе ситуације у којима треба проучити ткива и болести у лабораторији“, каже Бурн. „Класичан пример је полио вакцина. За њен развој било је потребно да вирус расте у лабораторији, за шта су биле неопходне људске ћелије. ХеЛа ћелије су се показале као савршене за овај експеримент и вакцина је спасила милионе живота.

ХеЛа ћелије су постале светски познате

По први пут се све могло тестирати на живим људским ћелијама. Не само да су обезбедиле развој вакцине против дечје парализе и безброј медицинских третмана, него су чак и путовале у свемир током првих свемирских мисија, како би научници могли да предвиде шта ће се догодити људском месу када је нулта гравитација.

<�имг цласс="лфлоат" срц="хттп://с14.постимг.орг/дхбпл7ј9д/хелацелл.јпг" />

ФОТО: <�а хреф="хттп://ббц.цом/мундо/нотициас-39181812"> ББЦ Мундо </а>

Америчка војска је ставила велике боце ХеЛа ћелија на места где су се обављали атомски експерименти. Такође, ово су биле прве ћелије које су купљене, продате, упаковане и послате милионима лабораторија широм света, од којих су неке посвећене експериментисању са козметиком, како би се осигурало да њихови производи не изазивају нежељена дејства. Укратко, многи су зарадили милијарде долара од робе која је тестирана на ХеЛа ћелијама.

Све то без знања породице Хенријете Лакс

„Четрдесетих и педесетих година тумори или ткива који су одстрањени у операцијама сматрани су 'напуштеним', тако да није било јасно да је неопходно да се траже дозволе за коришћење у експериментима“, објашњава Бурн.

Породица Лакс све до 1973. године није знала да су Хенријетине ћелије још увек живе. Тим генетичара желео је да испита њен ДНК, па су тако дошли до теорије да би се лек за рак могао пронаћи у манипулацији гена. Пронашли су њеног мужа и четворо деце који су и даље живели у Балтимору.

Оно што се догодило био је културни шок, према ономе што је изјавила Ребека Склут када је објавила своју књигу „Бесмртни живот Хенријете Лакс“: „Једног дана, истраживач са постдокторских студија назвао је супруга Хенријете Лакс који није завршио школу и није знао шта је ћелија“. Оно што је њен муж разумео било је: „Имамо вашу супругу. Жива је у једној лабораторији. Користили смо је у истраживачке сврхе током 25 година. Сада желимо да испитамо вашу децу да видимо да ли имају рак“.

<�имг цласс="лфлоат" срц="хттп://с22.постимг.орг/веф8небy9/Финал-_Иммортал-_Лифе-_Цовер-4.јпг" />

ФОТО: Smithsonian

„Узели су нам свима узорке крви и рекли су нам да желе да виде да ли је оно што је наша мајка имала наследно“, рекао је Дејвид Лакс Јуниор за ББЦ 1997. године. Бобет Лакс, Хенријетина снаја, била је запањена: „Питала сам их да ли раде са њеним ћелијама, а они су одговорили да су њене ћелије још увек живе и да већ годинама раде са њима. Хенријетина ћерка, Дебора Лакс, тада је изјавила: „Била сам у шоку. Никада нисмо знали... Застрашујуће је када помислиш – колико тога нашег уопште има по свету?“.

У међувремену, ћелије су се продавале у огромним количинама и за милионе долара. Кирк Раб, председник биотехнолошке компаније Генентек од 1985. до 1995. године, објаснио је: „Научници су рекли капиталистима да имају технологију која ће омогућити да се излечи рак. Било је то више од наде; била је то вера и то је фаворизовало биотехнолошку индустрију. Када би било могуће да се рак излечи, то би постало највеће тржиште на свету. Запамтите, пред раком су сви људи једнаки. Скоро да нема другог производа поред њега, осим метка, који завршава са свим људима једнако. Одједном се створила прилика да се заради много новца“.

Када је породица Лакс схватила шта су радили са ћелијама њихове мајке, одлучили су да се посаветују са адвокатима како би сазнали да ли имају право да примају новац од биотехнолошке индустрије. „Истраживао сам и открио сам да су биле продате на све стране, и желео сам да знам ко се обогатио ћелијама моје мајке – био сам љут“, рекао је Дејвид Лакс Јуниор.

Ненамеран, али ипак огроман допринос

Хенријетина породица није имала среће када је у питању накнада: њихова мајка умрла је пре превише времена. Ипак, наставили су да се боре за контролу над ћелијама и покренули су кампању која има за циљ да се призна Хенријетин допринос медицини.

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с1.постимг.орг/в1од6xи8ф/лацкс_фулл.јпг" />

ФОТО: The Scientist

„Иако се не ради о намерном делу, Хенријетин допринос медицини био је огроман“, каже Джон Бурн. Овај експерт у генетици објашњава: „Ђелије које су јој одузеле живот биле су основа за десетине хиљада медицинских студија широм света, поготово у аспектима биолошке науке. Ово је био круцијални елемент у развоју биологије XX века“.

Као резултат кампање породице Лакс, Хенријета је постала научна хероина. У августу 2013. године, породици Лакс додељена је одређена контрола над приступом научника њеном ДНК коду ћелија. Осим тога, породица треба да добије и признања у постојећим студијама.


ИЗВОР: <�а хреф="хттп://ббц.цом/мундо/нотициас-39181812"> ББЦ Мундо </а>

Александра је упорна и тврдоглава, а ужива у читању књига уз кафу и гледању фудбалских утакмица.

***

Прочитајте и:

Ove rediteljke unose revoluciju u horore
Elenor Ruzvelt - prava Prva dama
Emi Neter: Matematički genije

***

Овај текст настао је нашом жељом да млади, који желе да се опробају у превођењу текстова са шпанског, то искуство стекну и унапреде код нас. Уколико желиш да будеш преводилац у нашем младом тиму, ЦВ уз један преведени текст, са изворним, пошаљи на [email protected], са назнаком Пријава/Преводилац. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових чланова вршимо до сваког првог дана у месецу.


Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Коментари

ВЕСТИ