Од 1940. године, када је изграђена, зграда Државне штампарије, познатија као зграда БИГЗ-а, претрпела је огромне трансформације. Саграђена у облику ћириличног слова П, симболично представљајући штампарску машину, данас важи за бисер југословенске архитектуре. Међутим, иако је проглашена за културно добро, и налази се под заштитом градског Завода за заштиту споменика, зграда БИГЗ-а није одолела времену и људском немару.
Деведесетих година, када је пропала Државна штампарија, почела је да пропада и сама зграда. Иако се налази на атрактивној локацији у Београду, и располаже са више десетина хиљада квадратних метара простора, држава овој згради не поклања никакву пажњу.
За то време, спонтано, у зграду се населила нова, стваралачка енергија, коју су са собом донели млади уметници. Наиме, зграда БИГЗ-а је нешто најближе сквоту (привремено заузимање празних простора за потребе културних активности, уз дозволу локалних власти) што Београд има. Овде се данас уз складишта и пословне просторе, налазе и музички студији, ликовни атељеи, занатске и уметничке радионице, тако да је ово место постало стециште слободних уметника. Ту можете срести сликаре, вајаре, глумце, и многе популарне музичаре, као што су Васил Хаџиманов, САРС, Воx попули, Болесна штенад, Синестезија, Сајси МЦ и многе друге, углавном представнике алтернативне музичке сцене. Захваљујући томе што се овде сусрећу представници различитих уметности, долази до међусобног размењивања идеја и унапређења знања и вештина.
БИГЗ културни центар, основан је 2011. године с циљем да повеже младе уметнике и промовише њихов рад, с посебном мисијом да интегрише угрожене и дискриминисане друштвене и културолошке подгупе у шире друштво, и проба да ублажи подозрење ка нечему што је другачије и одступа од већине.
Данас се на овом месту уместо књига, лектира и чувених БИГЗ-ових мини издања, ствара уметност у разним облицима, бојама и нотама, а у празним просторијама скућила се креативност младих људи, и удахнула нови живот згради БИГЗ-а.
Пронађите нас на Google+