БИГЗ под велом мистике

Autor: Лорелај

ФОТО: Opusteno

Дошавши у Београд на студије, суочила сам се са апсолутном променом живота. Нови кревет, нова соба, нове улице, превоз, нова лица - све је то утицало на промену мојих навика и понашање. Има неки шмек овај град! - мислила сам се, враћајући се са првих предавања, главе пуне неких нових имена и информација. Свакога дана, возећи се истим превозом од и до факултета, упознавала сам нове улице, аутобуске трасе, зграде. Но, као велики сањар, нисам могла да, ето тако, не погледавши их, прођем крај њих, не упознајући се са бојама, које носе. Са њиховом душом, заправо. Један од омиљених погледа, кроз запрљано стакло 56ице, био је онај, који сам упознала прошавши Сајмиште. Велелепна зграда, у облику ћириличног слова П, својом аутентичном грађом, али и неком чудном мистиком, коју са собом носи, засенила ме је и пред мене поставила велики знак питања. Мада сам се касније нешто боље упознала са историјом исте, знак питања и даље не бледи, она посебност и мистика су њен саставни део, чини се, огољени једино пред својим творцем. Ми, обични пролазници, ту смо да се дивимо (или не) и питамо. Заувек.

Зграда БИГЗ –а, у Београду, једно је од највећих архитектонских остварења југословенске модерне. Изграђена је по нацртима архитекте Драгише Брашована 1937. године, у облику ћириличног слова П, налик на штампарску машину, као Државна штампарија. Зашитни знак БИГЗ – а била је џепна књига, штампана у 10 000 примерака. Предњачили су у штампању филозофске литературе, али и лектира, романа и школских уџбеника. Као такав графички гигант, БИГЗ је запошљавао нешто више од 3000 људи! До деведесетих, када је полако препуштана немару, ово је била највећа штампарија на Балкану.

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с27.постимг.орг/с8виоат6б/Блог_Јулy_24тх_2011_бридгес.јпг" />

ФОТО: Beobuild

 Године ратова и лошег државног уређења, оставиле су ожиљке и овом делу Сењака. Зграда је приватизована и временом полако дељена на фирме, све мање се бавећи првобитном делатношћу – штампањем, а пружајући руке неким новим људима и њиховим творевинама. Заправо, БИГЗ је данас један од највећих неформалних културних центара, који броји више стотина бендова, који користе просторије ове седмоспратнице, за стварање неких од најпознатијих музичких дела. На 25.000 употребљивих метара квадратних зграде, налазе се штампарије, складишта, канцеларије, музички студији, ликовни атељеи, занатске и уметничке радионице, школа капуере, радио-станица, културни центар, циркус, клубови. Музичари БИГЗ – а повремено организују низ музичких манифестација, фестивала и концерата.

 БИГЗ није мртав, само спава. Заправо, некадашњи графички гигант, мада запао у расуло и на тренутак се упокојио, временом је оживео, удахнувши неки нови, умногоме другачији живот. И мада на први поглед трошна и стара, зграда БИГЗ- а одише младошћу неких нових уметничких душа, које свакодневно корачају сплетом ходника и степеница седмоспратнице, успаване у графичком, али будне у неком новом, пре свега музичком руху.

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с24.постимг.орг/5рхвзадyд/кевлар_бикини.јпг" />

ФОТО: Dodirnime

 И данас, годину дана након почетка неког другачијег живота, пролазим свакодневно овуда. И даље са истим усхићењем, истом искром у очима, поздрављам ову велелепност, дубоко уверена да ће још дуго живети, постављати знак питања пред генерације које су пред нама. Погледајте по кад-кад на ту страну, пробудите оно сањарско у себи – прихватите изазов.

 П.С. Јавите ми, можда баш вама пође за руком да отклоните овај мистични вео.

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti