Tweet

Поред естрадног канцера од ког је музичка сцена у Србији оболела и који се непрестано шири, вређајући публику која уместо кича и шунда уме да препозна и цени праве музичке и пре свега културне вредности, гомила упорних талентованих извођача ипак свој пут до срца публике проналази кроз оне пустије, сокаке блуза, џеза и многих других музичких праваца. На раскршћу пар таквих сокака срећемо Катарину Пејак, младу блуз пијанисткињу и кантауторку из Београда, која од 2011. године студира на најпрестижнијој музичкој академији Беркли у Бостону и своје студије полако приводи крају.

Autor: Александар Марковић

ФОТО: Still in Belgrade

Катарина иза себе има два албума.
Албум Perfume and Luck из 2010. године, снимљен кад је ауторка имала свега двадесет година, представља Катаринин лични печат из периода 'предберклијевског' стваралаштва кроз оде музичарима попут Том Вејтса, Норе Джоунс, Беси Смит, Дженис Джоплин и пет ауторских песама које одишу упечатљивом лириком, стапајући Катаринин клавир са опијајућим вокалом, те нам већ после првог слушања одају да је несумњиво реч о вансеријском таленту.

Већ на свом другом албуму, First Hand Stories, Катарина бескомпромисно уклапа свој вокал са читавим сетом инструмената, амбицозно одлазећи корак напред како у музичком тако и у текстуалном смислу. Девет од једанаест песама на албуму су њене композиције и у свакој се осећа нови експериментални призвук уоквирен стандардним блуз секвенцама.

Кад си први пут осетила потребу да се креативно изразиш, како у музичком тако и у текстуалном смислу и у чему си осетила најдубљи подстицај? Који извођачи су најзаслужнији за твој улазак у свет блуза и како се тај улазак одиграо?

Тешко је рећи када, јер сам одрасла у средини где је креативан израз нешто природно и потребно; моји родитељи су људи који се баве креативним пословима. Што се тиче писане форме, вероватно је то било кад сам кренула у школу и почела да пишем саставе, и да читам.

Блуз сам увек волела и била непосредно у додиру са том музиком, али почела сам да га свирам тек када сам открила књигу у којој су били написани неки основни блуз рифови. Ја сам била класично образована, и чини ми се да ми је била потребна нека писана форма да ми појасни основе.

Како се зове прва песма коју си написала? Како се данас односиш према свом почетничком изразу? Да ли се нешто променило? И ако јесте, шта?

Не сећам се прве песме, вероватно није била много вредна памћења. Прва песма коју сам написала, а да ми се допала, била је Perfume & Luck .
Немам неки посебан однос према својим раним стварима, јер је све то део процеса и развоја који и даље траје. Наравно да, када чујем албуме, приметим милион ствари које би требало да су боље или другачије, али то је запис мог звука и стадијума у том тренутку, и то је ок. Мислим да уметници треба некад и да опросте себи, јер фрустрација собом може да кочи напредак.

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с23.постимг.орг/пуфоqсгфв/пејак.јпг" />

Лирика Тома Вејтса се може са правом сврстати у врхунску поезију.
Тома Вејтса често срећемо у твом звуку и стваралачком језику. Можеш ли нам рећи нешто детаљније о свом односу према делу овог непревазиђеног барда у свету блуза? Искористићу прилику да те замолим и да издвојиш неке песнике или књижевнике у ширем смислу који су ти посебно драги. Утиче ли музика коју слушаш и ствараш на одабир књига којима прилазиш?

Опус Том Вејтса је за мене извор инспирације. Његова музика има мого лица, и чини ми се да при сваком слушању може да се нађе нешто ново. Неки стихови се „искристалишу“ тек после одређеног времена. А и он једноставно има много фаза, и са годинама се мења то која ми више одговара.
Чини ми се да музика коју волим и књиге које читам немају много везе, осим када читам биографије разних музичара. Имала сам фазу неизмерног дивљења према Буковском, што претпостављам да јесте неки стреотип – Вејтс, Буковски, и то... Али, волим различите књижевнике, Набокова, Хесеа, Селимовића, посебно ми је драга и забавна Мирјана Đурђевић, наша модерна списатељица.

Иако сматрам да је Србији преко потребан блуз због ситуације у којој се налазимо и све више 'џонхенријевских' судбина, са музичком сценом у нашој земљи управо се дешава супротно. Како објашњаваш то и шта генерално мислиш о нашој музичкој сцени? Колико је пратиш и да ли ти даљина онемогућава да будеш у току са музичким актуелностима у нашој земљи?

Ја сам, на неки начин, дописни члан београдске музичке сцене. Мозда би моја каријера била другачија, интензивнија, да сам ја тамо, а можда и не би, управо због наведених околности. Што се тиче бендова и извођача, сцена је презасићена. Свакако да недостаје подршке, али подршка треба да се усмери ка томе да се направи права сцена са озбиљним нивоом и критеријумима.
Што се тиче модерне рок/алтернативне сцене, нисам довољно у току.

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с30.постимг.орг/45цх09слт/167972_катарина_пејак_омот_цд_ф.јпг" />


Постоји гомила неафирмисаних бендова који улажу велику количину енергије и увек су спремни да одрже добру свирку и поред медијске тишине што их помно прати.
Који су ти омиљени домаћи бендови?

Омиљени домаћи бендови су ми, очекивано, „Sirova Koža“ и „Texas Flood“, не само зато што су то људи који су из моје блуз приче, него зато што и нешто представљају на нашој сцени и залажу се за то да звуче онако како треба, а не да имитирају.

Имаш два сјајна албума и гомилу наступа иза себе. Који ти је наступ најдражи?

Драги су ми разни наступи из различитих разлога. Джемовање са Ronnie Earlom ми је вероватно најузбудљивија ствар која ми се десила као музичару. Наступ на фестивалу „Карусел“ у Чачку је био феноменалан због тога што је публика била ту због музике и била посвећена, а опет жива. То се не дешава често. Летње свирке у „Ђекаоници“, и наступи на Беер Фесту су за мене јако важни и дефинитивно су ме приближили некој новој публици.

Која је по теби главна разлика између албума Perfume & Luck и First Hand Stories?

Perfume & Luck је великим делом омаж свим музичарима који су на мене утицали. „First Hand Stories“ има јаснији ауторски идентитет.

Које би извођаче волела да чујеш уживо и који су ти омиљени концерти којима си присуствовала?

Волела бих да слушам Том Вејтса, а врло је познато колико мало он наступа. Можда ће ми то бити неостварена жеља. Волела бих да чујем Нору Джоунс. Слушала сам уживо многе од својих омиљених музичара: Др. Јохн, Аллман Бротхерс Банд, Роллингстонес...

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с27.постимг.орг/8глвxвдyб/169423_купејак1_фото_д_голл_ф.јпг" />

Твоје студије се полако ближе крају. Колико ће искуство са Берклија утицати на твоје будуће стваралаштво? Са друге стране, колико је то учинила сама Америка?

Студирање на Берклију ме је и удаљило од мог израза и приближило њему. Било је потребно увидети где сам и шта све не знам, па се полако дизати са тог нивоа. Дефинитивно ће мој приступ учењу, вежбању и стварању заувек бити другачији.

Шта планираш након завршетка студија и кад нас очекује нови албум?

Завршавам студије за пар месеци, и онда планирам да останем у Америци још онолико колико ми правни оквири дозвољавају. Припремам нове снимке, који вероватно неће бити у форми албума, него неког мањег електронског издања.

Poslušajte Katarininu muziku


***
Волите да пишете у слободно време? Имате више од 15 година? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст са валидног мејла пошаљите на [email protected] ЦЦ [email protected], са назнаком "Пријава / о женама". Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
Odricanje od odgovornosti

Tweet
Коментари

ВЕСТИ