Autor: Александар Марковић
FOTO: Still in Belgrade
Katarina iza sebe ima dva albuma.
Album Perfume and Luck iz 2010. godine, snimljen kad je autorka imala svega dvadeset godina, predstavlja Katarinin lični pečat iz perioda 'predberklijevskog' stvaralaštva kroz ode muzičarima poput Tom Vejtsa, Nore Džouns, Besi Smit, Dženis Džoplin i pet autorskih pesama koje odišu upečatljivom lirikom, stapajući Katarinin klavir sa opijajućim vokalom, te nam već posle prvog slušanja odaju da je nesumnjivo reč o vanserijskom talentu.
Već na svom drugom albumu, First Hand Stories, Katarina beskompromisno uklapa svoj vokal sa čitavim setom instrumenata, ambicozno odlazeći korak napred kako u muzičkom tako i u tekstualnom smislu. Devet od jedanaest pesama na albumu su njene kompozicije i u svakoj se oseća novi eksperimentalni prizvuk uokviren standardnim bluz sekvencama.
Kad si prvi put osetila potrebu da se kreativno izraziš, kako u muzičkom tako i u tekstualnom smislu i u čemu si osetila najdublji podsticaj? Koji izvođači su najzaslužniji za tvoj ulazak u svet bluza i kako se taj ulazak odigrao?
Teško je reći kada, jer sam odrasla u sredini gde je kreativan izraz nešto prirodno i potrebno; moji roditelji su ljudi koji se bave kreativnim poslovima. Što se tiče pisane forme, verovatno je to bilo kad sam krenula u školu i počela da pišem sastave, i da čitam.
Bluz sam uvek volela i bila neposredno u dodiru sa tom muzikom, ali počela sam da ga sviram tek kada sam otkrila knjigu u kojoj su bili napisani neki osnovni bluz rifovi. Ja sam bila klasično obrazovana, i čini mi se da mi je bila potrebna neka pisana forma da mi pojasni osnove.
Kako se zove prva pesma koju si napisala? Kako se danas odnosiš prema svom početničkom izrazu? Da li se nešto promenilo? I ako jeste, šta?
Ne sećam se prve pesme, verovatno nije bila mnogo vredna pamćenja. Prva pesma koju sam napisala, a da mi se dopala, bila je Perfume & Luck .
Nemam neki poseban odnos prema svojim ranim stvarima, jer je sve to deo procesa i razvoja koji i dalje traje. Naravno da, kada čujem albume, primetim milion stvari koje bi trebalo da su bolje ili drugačije, ali to je zapis mog zvuka i stadijuma u tom trenutku, i to je ok. Mislim da umetnici treba nekad i da oproste sebi, jer frustracija sobom može da koči napredak.
Lirika Toma Vejtsa se može sa pravom svrstati u vrhunsku poeziju.
Toma Vejtsa često srećemo u tvom zvuku i stvaralačkom jeziku. Možeš li nam reći nešto detaljnije o svom odnosu prema delu ovog neprevaziđenog barda u svetu bluza? Iskoristiću priliku da te zamolim i da izdvojiš neke pesnike ili književnike u širem smislu koji su ti posebno dragi. Utiče li muzika koju slušaš i stvaraš na odabir knjiga kojima prilaziš?
Opus Tom Vejtsa je za mene izvor inspiracije. Njegova muzika ima mogo lica, i čini mi se da pri svakom slušanju može da se nađe nešto novo. Neki stihovi se „iskristališu“ tek posle određenog vremena. A i on jednostavno ima mnogo faza, i sa godinama se menja to koja mi više odgovara.
Čini mi se da muzika koju volim i knjige koje čitam nemaju mnogo veze, osim kada čitam biografije raznih muzičara. Imala sam fazu neizmernog divljenja prema Bukovskom, što pretpostavljam da jeste neki streotip – Vejts, Bukovski, i to... Ali, volim različite književnike, Nabokova, Hesea, Selimovića, posebno mi je draga i zabavna Mirjana Đurđević, naša moderna spisateljica.
Iako smatram da je Srbiji preko potreban bluz zbog situacije u kojoj se nalazimo i sve više 'džonhenrijevskih' sudbina, sa muzičkom scenom u našoj zemlji upravo se dešava suprotno. Kako objašnjavaš to i šta generalno misliš o našoj muzičkoj sceni? Koliko je pratiš i da li ti daljina onemogućava da budeš u toku sa muzičkim aktuelnostima u našoj zemlji?
Ja sam, na neki način, dopisni član beogradske muzičke scene. Mozda bi moja karijera bila drugačija, intenzivnija, da sam ja tamo, a možda i ne bi, upravo zbog navedenih okolnosti. Što se tiče bendova i izvođača, scena je prezasićena. Svakako da nedostaje podrške, ali podrška treba da se usmeri ka tome da se napravi prava scena sa ozbiljnim nivoom i kriterijumima.
Što se tiče moderne rok/alternativne scene, nisam dovoljno u toku.
Postoji gomila neafirmisanih bendova koji ulažu veliku količinu energije i uvek su spremni da održe dobru svirku i pored medijske tišine što ih pomno prati.
Koji su ti omiljeni domaći bendovi?
Omiljeni domaći bendovi su mi, očekivano, „Sirova Koža“ i „Texas Flood“, ne samo zato što su to ljudi koji su iz moje bluz priče, nego zato što i nešto predstavljaju na našoj sceni i zalažu se za to da zvuče onako kako treba, a ne da imitiraju.
Imaš dva sjajna albuma i gomilu nastupa iza sebe. Koji ti je nastup najdraži?
Dragi su mi razni nastupi iz različitih razloga. Džemovanje sa Ronnie Earlom mi je verovatno najuzbudljivija stvar koja mi se desila kao muzičaru. Nastup na festivalu „Karusel“ u Čačku je bio fenomenalan zbog toga što je publika bila tu zbog muzike i bila posvećena, a opet živa. To se ne dešava često. Letnje svirke u „Ćekaonici“, i nastupi na Beer Festu su za mene jako važni i definitivno su me približili nekoj novoj publici.
Koja je po tebi glavna razlika između albuma Perfume & Luck i First Hand Stories?
Perfume & Luck je velikim delom omaž svim muzičarima koji su na mene uticali. „First Hand Stories“ ima jasniji autorski identitet.
Koje bi izvođače volela da čuješ uživo i koji su ti omiljeni koncerti kojima si prisustvovala?
Volela bih da slušam Tom Vejtsa, a vrlo je poznato koliko malo on nastupa. Možda će mi to biti neostvarena želja. Volela bih da čujem Noru Džouns. Slušala sam uživo mnoge od svojih omiljenih muzičara: Dr. John, Allman Brothers Band, Rollingstones...
Tvoje studije se polako bliže kraju. Koliko će iskustvo sa Berklija uticati na tvoje buduće stvaralaštvo? Sa druge strane, koliko je to učinila sama Amerika?
Studiranje na Berkliju me je i udaljilo od mog izraza i približilo njemu. Bilo je potrebno uvideti gde sam i šta sve ne znam, pa se polako dizati sa tog nivoa. Definitivno će moj pristup učenju, vežbanju i stvaranju zauvek biti drugačiji.
Šta planiraš nakon završetka studija i kad nas očekuje novi album?
Završavam studije za par meseci, i onda planiram da ostanem u Americi još onoliko koliko mi pravni okviri dozvoljavaju. Pripremam nove snimke, koji verovatno neće biti u formi albuma, nego nekog manjeg elektronskog izdanja.
Poslušajte Katarininu muziku
***
Volite da pišete u slobodno vreme? Imate više od 15 godina? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst sa validnog mejla pošaljite na [email protected] CC [email protected], sa naznakom "Prijava / o ženama". Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
Odricanje od odgovornosti
_thumb2.jpg)
