Борбом до олимпијског неба

Autor: Suzana Marjanović

ФОТО: Facebook

Поред брата, уз подршку оца, који чине њену породицу, у борилачкој вештини која одговара њеном израженом темпераменту и енергији, рано проналази хоби. Од љубави и талента, уз упоран и дисциплинован рад, из хобија спорт постаје њен начина живота. Драгана Гладовић постаје професионални спортиста врло рано. Само пар година касније стала је на трон најбоље пионирке света 2004. године! Крхка на око, ова шабачка девојка, по причи која кружи њеном родном околином и сире, има невероватну снагу ножног ударца! Вишеструка је првакиња Балкана и носилац многобројних европских медаља чији укупан збир прелази 100! Дана 27. јула 2012. када је славила двадесети рођендан остварила је један свој велики сан. Учестовала је на отварању Олимпијских игара! Део је тима који је ову борилачку вештину први пут уврстио у категорију спорта у којој се учествовало на ОИ. У споју снаге њеног талента, рада и воље, ово је почетак њене сјајне каријене која има потенцијал великих размера и могућности да се развија у правцу висине чији врх теквондоа она може поставити за лествицу изнад. Верујемо да ће далеко стизати и јос много спортских снова остварити.

Како изгледа свакодневница спортисте као што сте Ви?
Мој дан почиње тако што сваког јутра рано са братом пијем чај пре тренинга. Између два дневна тренинга сам у Високој струковној школи за васпитаче, друга сам година. За пријатеље и породицу трудим се да увек имам времена, као и за свог кућног љубимца, енглеског булдога. Музику обозавам и слушам је и у ходу; увек су ту моје добре слушке, мени најдраже које сам добила на ОИ.

Колико су довољни таленат и љубав, а колико су неопходни рад и диспицплина за спортске успехе као што су ваши?
Спорт јесте мој начин живота, много тога ми је лепог донео и ни за шта га не бих мењала. Не бих била успешна да није било и пораза и да нисам истрајна, тврдоглава и упорна у раду као што јесам , а плус на све то талентована, што ме је све заједно изградило као спортисту. Таленат је најмање битан ако нема свакодневног рада, одрицања, а посебно диспицплине.”Сатница је веома важна , као и добар тајминг у борби”, речи су мог тренера Горана Петровића, ког ја много поштујем и хвала му на свему! Љубав према спорту је предуслов за све.

Колико имате времена за одмор и како га користите?
Времена за одмор немам много, али кад имам, ја обожавам да спавам и време док сам у путу користим за то. Једина пауза у спорту је када су празници и када је крај сезоне, тако да ја празнике проводим код куће са породицом и битно је да се тада одморим, наспавам и напуним позитивном енергијом.

Како сте се и колико дуго припремали за ОИ?
За Олимпијске игре сам се припремала од кад сам почела да тренирам, укупно 15 година. Толико труда, напора, рада, времена, стрпљења и новца је уложено да бих доспела на највише постоље. Блистала сам на квалификацијама и победила сам сваког такмичара, доминација и самоувереност до последњих секунди сваке борбе су били веома битни. За игре сам се припремала са Олимпијским тимом Србије у теквондоу који су чинили Милица Мандић и Дамир Фејзић са својим тренерима. Захвалила бих се и тренеру хрватског тима, Драгану Пињуху, који је довео своје борце како би се спремили што боље. Највећи део припрема за ОИ се одржао у просторијама мог клуба, са мојим другарима из клуба и тренером.

Каква су искуства са Олимпијских игара у Лондону? Имали сте тежак жреб? Да ли мислите да је противник који је био домаћи фаворит самим тим имао у старту психолошку предност?
Уцешће на ОИ је сан сваког спортисте. На Играма сам упознала доста наших и страних спортиста и остварила контакте. Тежак жреб би био у сваком случају зато што у мојој категорији, до 57 кг, су све такмичарке добре, много звучних имена, невероватно спремних. Противница из Велике Британије је и пре тога важила за најбољу у тој категорији, заиста је добра и то је био њен дан. Не бих могла стручно да коментаришем своју психолоску спремност тог дана, али нисам дала максимум, а она је сигурно имала психолошку предост на домаћем терену. Пораз ми је тешко пао, још нисам ниједном погледала своју борбу из Лондона нити планирам. Закључак из свега овога је јос рада ,рада и рада!

Колико је психолошка стабилност битна за спортске успехе?
Психолошку припрму за Олимпијске игре нисам имала. Уопште јој нисам пажњу посветила, што се могло видети из приложених борби. Сад имам свог психотерапеута, Ану Кујунџић. Битно је што сам нашла особу која може да ми помогне и на психолоском плану који је за професионалног спортисту веома битан. Наравно и Олимпијски комитет Србије има свог психотерапеута, Đорђа Колџића и са њим сам баш задовољна.

Ко чини вас тим и ко вам је највећа подршка?
Конкретно,мој тим чине најдуже и највише породица, тренер, психолог и другари из клуба. Кондиционог тренера и физиотерапеута немам. Издвојити заиста не могу ко је најважнији зато што су сви подједнако важни и да једне особе нема, ланац пуца и мој тим не може да функционише, а самим тим ни ја.

Колико Вам популарност прија?
Популарност ми наравно прија, али она има и лоше стране. Борим се успешно и надам се да ћу и даље. Доста је било негативних коментара околине после мог наступа на ОИ, али да сам на то икада обраћала пажњу никада не бих ни стигла до тог уцешћа. Увек сам следила своје снове и доста се до сада остварило, а тек ће се много тога остварити, верујем! Подршка породице и тренера, који се доживљава као члан моје породице, ми је много значила. такође и други најближи су ме бодрили, то су малобројни али прави пријатељи. Наравно много је људи које не познајем лично, а који прате мој рад, верују у мене и у победи и у поразу, што веома поштујем.

Имате преко 100 медаља, која Вам је најдража?
Тешко је рећи која ми је медаља најдража, али када бих издвојала, то би била сигурно златна медаља са Првенства Света за пионире, затим пехар за најбољу пионирку света, треће место на Првенству Европе за кадете,треће место на Првенству Европе за јуниоре и прво место на европским квалификаијама за Олимпијске игре. Лакше ми је рећи која ми фаил - сениорска европска, светска и олимпијска! Нисам скормна, али ми спортисти увек желимо више и зато и успевамо да из свог потеницјала извучемо највише могуће.

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с29.постимг.орг/qуyx7дкфр/индеx.јпг" />

ФОТО: <�а хреф="хттп://фацебоок.цом"> Фацебоок </а>

какви су Вам даљи планови и који је Ваш циљ у спорту?
План ми је да са братом заједно узмем медаљу - европску,светску и олимпијску; он у својој категорији, а ја у својој. Сада су ми битне следеће ОИ које ће се одржати у Риу 2016. године. На дуже стазе план ми је и да што је дузе могуће останем у спорту и дам свој максим.

Шта бисте поручили младима?
Младима бих поручила да је спорт нешто најлепше чему могу да се посвете, јер особа на тај начин може најбоље да користи своју енергију и потенцијале, изгради се као личност, путује, упознаје друге културе, социјализује се и, што је најважније, чува и негује спортом своје здравље, тело и дух. Свако треба да пронађе оно што му одговара, у чему ужива и да ту љубав изграђује радом и тако искористи своје потенцијале у борби до свог циља, до остварења својих снова. Проверено тврдим да је то прави смисао живота, прави пут за младе, велика радост и срећа!

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected] уз Цц на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti