Ботовска ера

Autor: Марија Митрованов

ФОТО: Twitter

Она јесте револуциона(рна), изненађује већа очекивања, међутим, велико је питање колико је еволуциона. Све ми се чини да у том смислу, еволуционом, има супротан правац и да се враћа уназад, а видећемо и зашто.

Познато је да се на наше високо школство врши притисак да се повећа број ЕСПБ бодова и ту ништа не доприноси прича о обимнијем градиву на нашим просторима који тако нешто тешко омогућава. Битна је цифра, па о колико год градива се радило, јел'те.

С друге стране, у средњим школама се јури просек зато што то носи неке бодове за упис на факултет, на факултету се јури просек због уписа на мастер студије. Опет бројке. Више нас не обавијају бројке само када су новчанице у питању, већ и када је у питању наше образовање, које по својој дефиницији треба да има везе са знањем. Ипак, сва је прилика да данашњи циљ образовања све више противречи свом појму.

Ту су потребни уџбеници и текстови, предавачи, радни столови, читаонице, све је дато на тацни, само треба загрејати столицу. Међутим, нису све потребе стицања знања само у средствима. Рекла бих да је начин од кључне важности. Знаћемо који је начин ако увидимо који су нам циљеви важни. Међу циљевима попут: „уписати средњу школу, факултет, мастер студије, осигурати буџетско место, очистити годину“ није ни чудо што се јуре тамо неке цифре, јер баш оне у највећој мери омогућују постизање тих циљева. У документима који назначавају постизање тих уписа и услова није наведено сналажење у одређеним ситуацијама, широк распон размишљања, примена знања у разним сферама, већ те бројке. Толико поена за упис, онолико поена за буџет и тако даље. Тачно је да се ни те бројке не могу добити без одређених врста знања и вештина, али није увек случај да су они то у правом смислу те речи, поготово када знање и вештине нису саме себи циљ.

Изненадићете се колико се данашњи ђаци, а добрим делом и студенти сналазе углавном у оквирима научене лекције и тешко примењују своје знање. Данашњи систем намеће темпо у који се они уклапају на овај начин. Углавном се зна шта наставници траже, где се ти редови могу наћи и то се научи, добије се оцена и иде се ка новим победама (оценама, бодовима). Чак и сами наставници имају обичај да кажу нешто попут: „Овај део вас нећу питати“ и обично се тај део информација филтрира као небитан, да се не би мозак преоптеретио и небитним стварима. Ово све доводи до типичног бубања нечег врло ограђеног, што има за циљ постизање онога што се не би могло назвати знањем по себи, већ тренутним знањем зарад нечег другог.

Свесни смо да су ово катастрофални резултати и да нас они могу довести до урушавања много чега. Не можемо променити наставни план и програм, али можемо допринети промени система на боље ако пођемо од себе. Полазећи од себе променићемо циљеве који су се, слободно могу рећи, изопачили, а оно што је сада испао циљ биће пропратна ствар, која јесте битна, али није циљ који се може мерити са знањем по себи као циљем. Шта би унеколико променило ствар и истренирало мозак оних који уче да то знање буде отвореног типа?

То је нешто што у свакоме од нас природно долази у одређеном животном ступњу. Јавља се чим уочимо свет различитости, контрарних и контрадикторних ставова и различитих мишљења. Тада се јавља критичко мишљење. Такво мишљење нас наводи на промишљање, шири домен наших мисли, доводи нас до повезивања ствари, примену нечег познатог на оно непознато, једном речју – чува наш механизам за учење од ботовања, од пуког бубања информација које не умемо да применимо. На томе треба радити, то се вежба. Из тог разлога данас све више нестаје, јер се акценат ставља на нешто друго. Када бисмо сви заједно размишљали о алтернативама, проблематици разних ствари, покушавали да на разне начине утваримо своје знање (и тиме га учинимо још ширим и дугорочнијим), допринели бисмо сопственој еволуцији, али овог пута заиста у правцу напретка.

Подстичимо и себе и друге на постављање добрих питања и покушајмо на њих да дамо адекватне одговоре, али имајмо у виду и алтернативна решења. Посветимо и њима пажњу. На том путу ћемо и увидети колико је вредно само знање, учење као процес и активно размишљање. Немојмо дозволити себи да нам генерације назадују, да постанемо празни власници испуњених папира.

Лепо је Имануел Кант рекао – дужност је да се мисли! Мислите о томе и увидећете зашто.

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti