Autor: Slobodanka Berić
FOTO: Facebook
Kad uradite sve kako treba, a opet nekako ništa nije kako treba. Ne vraća vam se uložena emocija, energija. Ispada da je i život sam nekako počeo da vas zavitlava, da vam se podsmeva.
„Nije bio moj dan, nedelja, godina, život. ...“, pisao je Bukovski.
Čovek može biti uništen i pobeđen. Bukovski se mučio dobar deo svog života, pio je, i alkohol mu je olakšao mnogo toga. Ali tvrdio je da nikad nije sumnjao u sopstveni genij i negde oko pedesete je zaista stekao svetsku slavu. Pozvali su ga u Holivud da piše scenario, u Nemačkoj je bio jako čitan, kupio je be-em- ve, najnoviji model. Ranije dok je bio nepoznat samo je pio i išao na hipodrom da se kladi na konje. Kasnije je nastavio po istom, samo u većoj kući.
On je imao pomoć alkohola i Amerike.
Kad je neko zadovoljan niko mu ne može ništa. To su oni trenuci kad vam je svejedno i kad vas nije briga ni za šta i ni za kog. Kad vas ništa ne dotiče.
Ali u suštini sve zavisi od strane na kojoj se nalazite. Da li ste u usponu ili silasku sa pijedestala, da li vam je krenulo, ili ste se zaustavili i prosto se zakopali u jednom mestu definitivno. Ako je ovo drugo, onda vam smeta sve. I nije prijatno kad vas još i nečija neemotivnost (nesaosećajnost) „napadne“.
„Čovek je stvoren da gubi“, kaže Bukovski. Često ljudi kažu: „Oguglao sam“, i smatraju da su time sve objasnili, prosto žele sebe da zaštite od nepotrebnih potresa. Ravnodušnost je često znak emotivnog i mentalnog mrtvila. Ljudi uglavnom ne vide i ne razumeju potrebe drugih.
„Dok god Čovek želi da se popne na vrh i ne siđe, biće poražavan, uništavan i poražavan i poražavan i uništavan“, tvrdi Bukovski. A ja tvrdim da je sve nekako uređeno kao zatvor. Nemaš kud. Samo ako si pristao na jedno, ono drugo kao opcija se momentalno isključuje.
Oduvek sam htela sve ili ništa. O tome NIŠTA obično nisam razmišljala kao o opciji, ono SVE me zaslepljivalo, bila sam ubeđena da dobijam.
Sreća, šta je to? Postavim sebi jedan cilj, ispunim ga i odmah težim ka drugom. Da li je onda sreća ostvarenje cilja? Ne. Sreća je osećaj- subjektivan, trenutan i kratkotrajan. Mada, postoji više vrsta sreće. U različitim fazama, nekad vam ide sve, nekad ništa. Neki tvrde da im ne ide uopšte. Zatvaraju se u začarani krug ličnog baksuzluka. Zaista, često deluje da mnogo toga ne zavisi od nas samih. To mi smeta najviše. To što ne zavisi od mene. To na šta ne mogu da utičem, zato jer ja hoću, želim da utičem na sve. A ne da čekam da se neke kockice slože.
Ravnodušnost prirode i ljudi, bezdušnost okolnosti, neumitno proticanja vremena – to je ona sa čime ne znam kako da se izborim.
„Pio sam vino i spavao po parkovima i gladovao“, otkrio je Bukovski u jednom intervjuu.
Kako luzer da sebe predstavi kao nekoga ko, eto samo nije imao sreće ili se prosto rodio drugačiji, mislio drugačije od većine?
U životu nikad nema jasno određenog kraja, jedan dan si promašen slučaj, već sledeći rođeni pobednik.
***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 - 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
