Буковски, мој саговорник

Autor: Slobodanka Berić

ФОТО: Facebook

Кад урадите све како треба, а опет некако ништа није како треба. Не враћа вам се уложена емоција, енергија. Испада да је и живот сам некако почео да вас завитлава, да вам се подсмева.
„Није био мој дан, недеља, година, живот. ...“, писао је Буковски.

Човек може бити уништен и побеђен. Буковски се мучио добар део свог живота, пио је, и алкохол му је олакшао много тога. Али тврдио је да никад није сумњао у сопствени гениј и негде око педесете је заиста стекао светску славу. Позвали су га у Холивуд да пише сценарио, у Немачкој је био јако читан, купио је бе-ем- ве, најновији модел. Раније док је био непознат само је пио и ишао на хиподром да се клади на коње. Касније је наставио по истом, само у већој кући.
Он је имао помоћ алкохола и Америке.

Кад је неко задовољан нико му не може ништа. То су они тренуци кад вам је свеједно и кад вас није брига ни за шта и ни за ког. Кад вас ништа не дотиче.
Али у суштини све зависи од стране на којој се налазите. Да ли сте у успону или силаску са пиједестала, да ли вам је кренуло, или сте се зауставили и просто се закопали у једном месту дефинитивно. Ако је ово друго, онда вам смета све. И није пријатно кад вас још и нечија неемотивност (несаосећајност) „нападне“.

„Човек је створен да губи“, каже Буковски. Често људи кажу: „Огуглао сам“, и сматрају да су тиме све објаснили, просто желе себе да заштите од непотребних потреса. Равнодушност је често знак емотивног и менталног мртвила. Људи углавном не виде и не разумеју потребе других.

„Док год Човек жели да се попне на врх и не сиђе, биће поражаван, уништаван и поражаван и поражаван и уништаван“, тврди Буковски. А ја тврдим да је све некако уређено као затвор. Немаш куд. Само ако си пристао на једно, оно друго као опција се моментално искључује.
Одувек сам хтела све или ништа. О томе НИШТА обично нисам размишљала као о опцији, оно СВЕ ме заслепљивало, била сам убеђена да добијам.

Срећа, шта је то? Поставим себи један циљ, испуним га и одмах тежим ка другом. Да ли је онда срећа остварење циља? Не. Срећа је осећај- субјективан, тренутан и краткотрајан. Мада, постоји више врста среће. У различитим фазама, некад вам иде све, некад ништа. Неки тврде да им не иде уопште. Затварају се у зачарани круг личног баксузлука. Заиста, често делује да много тога не зависи од нас самих. То ми смета највише. То што не зависи од мене. То на шта не могу да утичем, зато јер ја хоћу, желим да утичем на све. А не да чекам да се неке коцкице сложе.
Равнодушност природе и људи, бездушност околности, неумитно протицања времена – то је она са чиме не знам како да се изборим.
„Пио сам вино и спавао по парковима и гладовао“, открио је Буковски у једном интервјуу.
Како лузер да себе представи као некога ко, ето само није имао среће или се просто родио другачији, мислио другачије од већине?
У животу никад нема јасно одређеног краја, један дан си промашен случај, већ следећи рођени победник.

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti