Церак: Парадокс периферије

Autor: Марија Тркуља

Током протекле године у београдском насељу Церак осванула су бројна игралишта за најмлађе. С друге стране, пензионери се већ деценијама забављају у популарном "ПРЦ-у" - Пензионерском рекреативном центру у којем се организују такмичења у доминама. Радно становништво најчешће проводи слободно време у својим домовима. А шта је са онима који су довољно велики за игралишта а опет довољно млади да би седели на једном месту?

Шта мисле и како се осећају особе између 15 и 30 година, сазнајемо на основу анкете која је спроведена у марту ове године. Четрдесеторо омладинаца је одлучило да подели са нама како је то живети (и одрастати) на Цераку.

Шта то мучи просечног Церачанина?

Одговори нису нимало зачуђујући. Чак 83% испитаника навело је да је главни проблем недостатак ноћних клубова и места за излазак. "Не би било лоше ни кад бисмо имали неки биоскоп јер до најближег морам да путујем најмање пола сата", изјавио је један студент. Ипак, монотони и полупразни барови остају највећа брига. "Кафића има довољно, али се у њима никад ништа не дешава", саопштила је једна девојка. Из тог разлога, млади прибегавају журкама у кућној варијанти: 89% испитаника навело је да је ово једини вид "излазака" у њиховом крају. Да Церак не одгаја подмладак који мисли само на разоноду може се видети из следећег податка: 72% учесника анкете изразило је жељу за већим бројем библиотека, читаоница и књижара.

И ми поља за трку имамо

Чиме су се млади Церачани похвалили? Пре свега зеленилом по којем је ово насеље већ познато. Момци и девојке су поносни и на модерну архитектуру новијег дела Церака. Зграде су ушушкане између ливада и паркова и доприносе опуштеној атмосфери у којој се развија осећај суседства. Зато није необично што постоји више младих ентузијаста који преко Фејсбук група покушавају да покрену локално становништво. Акције се крећу од уређења простора и прикупљања прилога па све до организовања фудбалских турнира на тзв. "бетонцу".

Насиље није за наше насеље

Мало ко се сећа да је деведесетих година на Цераку цветао ситни криминал. Ипак, судећи према одговорима 65% испитаника, стање се по овом питању знатно поправило. Занимљиво је упоредити резултате ове анкете са интервјуима у емисији "Предграђе" која је емитована пре десетак година на ТВ Б92. Тада, млади Церачани су као "главну локалну вест" наводили окршаје криминалних група, док данас, на помен истог, само одмахују руком. Једна ствар се ипак није променила: и даље су сви добродошли на "блеју" и партију сећања на старе дане.

Церак: центар или периферија?

Колико ироније има у животу на периферији Београда, најбоље илуструје изјава једне испитанице: "Парадокс периферије - то је када колега из унутрашњости Србије каже како ми је "много лакше" јер од рођења живим у Београду. То се можда односи на људе са Дорћола, Врачара... Мени, којој у просеку треба сат времена аутобусом до Трга, понекад се чини као да долазим из неког другог града. А с обзиром на то да су у центру готово сва дешавања, уколико желим да будем "у току", морам по неколико пута дневно да се цимам. Нажалост, немам увек снаге за тако нешто".
"Алтернатива је остати на Цераку и проводити дане на клупицама уз пиво и стално исте приче", закључио је један двадесетогодишњак.

***

ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.

Odricanje od odgovornosti