Autor: Марија Тркуља
Tokom protekle godine u beogradskom naselju Cerak osvanula su brojna igrališta za najmlađe. S druge strane, penzioneri se već decenijama zabavljaju u popularnom "PRC-u" - Penzionerskom rekreativnom centru u kojem se organizuju takmičenja u dominama. Radno stanovništvo najčešće provodi slobodno vreme u svojim domovima. A šta je sa onima koji su dovoljno veliki za igrališta a opet dovoljno mladi da bi sedeli na jednom mestu?
Šta misle i kako se osećaju osobe između 15 i 30 godina, saznajemo na osnovu ankete koja je sprovedena u martu ove godine. Četrdesetoro omladinaca je odlučilo da podeli sa nama kako je to živeti (i odrastati) na Ceraku.
Šta to muči prosečnog Ceračanina?
Odgovori nisu nimalo začuđujući. Čak 83% ispitanika navelo je da je glavni problem nedostatak noćnih klubova i mesta za izlazak. "Ne bi bilo loše ni kad bismo imali neki bioskop jer do najbližeg moram da putujem najmanje pola sata", izjavio je jedan student. Ipak, monotoni i poluprazni barovi ostaju najveća briga. "Kafića ima dovoljno, ali se u njima nikad ništa ne dešava", saopštila je jedna devojka. Iz tog razloga, mladi pribegavaju žurkama u kućnoj varijanti: 89% ispitanika navelo je da je ovo jedini vid "izlazaka" u njihovom kraju. Da Cerak ne odgaja podmladak koji misli samo na razonodu može se videti iz sledećeg podatka: 72% učesnika ankete izrazilo je želju za većim brojem biblioteka, čitaonica i knjižara.
I mi polja za trku imamo
Čime su se mladi Ceračani pohvalili? Pre svega zelenilom po kojem je ovo naselje već poznato. Momci i devojke su ponosni i na modernu arhitekturu novijeg dela Ceraka. Zgrade su ušuškane između livada i parkova i doprinose opuštenoj atmosferi u kojoj se razvija osećaj susedstva. Zato nije neobično što postoji više mladih entuzijasta koji preko Fejsbuk grupa pokušavaju da pokrenu lokalno stanovništvo. Akcije se kreću od uređenja prostora i prikupljanja priloga pa sve do organizovanja fudbalskih turnira na tzv. "betoncu".
Nasilje nije za naše naselje
Malo ko se seća da je devedesetih godina na Ceraku cvetao sitni kriminal. Ipak, sudeći prema odgovorima 65% ispitanika, stanje se po ovom pitanju znatno popravilo. Zanimljivo je uporediti rezultate ove ankete sa intervjuima u emisiji "Predgrađe" koja je emitovana pre desetak godina na TV B92. Tada, mladi Ceračani su kao "glavnu lokalnu vest" navodili okršaje kriminalnih grupa, dok danas, na pomen istog, samo odmahuju rukom. Jedna stvar se ipak nije promenila: i dalje su svi dobrodošli na "bleju" i partiju sećanja na stare dane.
Cerak: centar ili periferija?
Koliko ironije ima u životu na periferiji Beograda, najbolje ilustruje izjava jedne ispitanice: "Paradoks periferije - to je kada kolega iz unutrašnjosti Srbije kaže kako mi je "mnogo lakše" jer od rođenja živim u Beogradu. To se možda odnosi na ljude sa Dorćola, Vračara... Meni, kojoj u proseku treba sat vremena autobusom do Trga, ponekad se čini kao da dolazim iz nekog drugog grada. A s obzirom na to da su u centru gotovo sva dešavanja, ukoliko želim da budem "u toku", moram po nekoliko puta dnevno da se cimam. Nažalost, nemam uvek snage za tako nešto".
"Alternativa je ostati na Ceraku i provoditi dane na klupicama uz pivo i stalno iste priče", zaključio je jedan dvadesetogodišnjak.
***
POSTANI DOPISNIK! Ukoliko i ti želiš da postaneš dopisnik i pišeš o mladima iz svog kraja, prijavi se popunjavanjem kratkog formulara ovde. Nije neophodno prethodno iskustvo, već isključivo entuzijzam i želja da se dobar glas o tvom kraju daleko čuje! Otvoreno za sve mlade od 15 - 35 godina.
_thumb2.jpg)
