Благе казне, као и друштвени ставови какве је у свом тексту изнела Адна Лангић охрабрују починиоце, а обесхрабрују жртве, због чега велики број случајева силовања остаје непријављен, тако да кривац остаје на слободи, спреман да своје дело понови, што се често и дешава.
Autor: Мисс Јаy Но и Свемоћни Пастир
ФОТО: Sandzaklive
На једном порталу је пре неколико дана објављен tekst Адне Лангић насловљен „О малољетницама и силоватељима“. У тексту се налази неколико изузетно проблематичних изјава које се морају истаћи и прокоментарисати, јер неке ствари не смеју да прођу незапажено. Просудите и сами.
1. ДОБИЛА ЈЕ ШТА ЈЕ ТРАЖИЛА
Не, није. Силовање представља акт којим се особа ПРИСИЛЈАВА на учествовање у сексуалном чину против своје воље, односно употребом насиља. Силоватељ често жели да убеди и себе, и жртву, и околину да је добио пристанак или да га је жена изазивала. Жртва се, поред чина силовања и свих траума које он са собом носи, мора још суочавати и са осудом околине, породице, партнера. Подршка изостаје онда када је најпотребнија и многе жене никад не пријаве напад. Емпатија свакако није нешто чиме се сви нужно одликујемо, али изношење оваквог става, и то ЈАВНО значи немати поштовања ни за жртву, ни за њену породицу и умногоме отежава женама да преброде тешко емоционално стање у ком се налазе после напада.
2. МУШКАРЦИ НИСУ СВЕСНИ У ТАКВИМ СИТУАЦИЈАМА
Заправо, најчешће су врло свесни. Уврежено је мишљење да мушкарци силују због јаког и незадовољеног сексуалног нагона, док њима најчешће влада жеља за доминацијом, а силовање је у многим случајевима унапред планирано. Такође, то су неретко ожењени људи који имају редовне сексуалне односе. Ставом који је изнет у наведеном тексту показује се наклоност према насилнику и разумевање за њега, док се жртва (ин)директно осуђује, те самим тим долази до замена улога – насилник се третира као жртва, а жртва као насилник.
3. ЗНАЈУ ОНЕ ДОБРО ШТА РАДЕ
Овај став се директно надовезује на први – да је [она] добила шта је тражила. Будући да се речено односи на начин одевања девојака, треба истаћи да силоватељи не бирају жртве по ономе што облаче, већ бирају жртве које могу да савладају физички или претњама. Није битно да ли је жена оскудно одевена или је закопчана до грла.
4. ШТА МАЛОЛЕТНИЦЕ ЧИНЕ ДА СПРЕЧЕ ОВАКВУ ВРСТУ ПАТОЛОШКИХ ПРОЦЕСА?
Патолошки процес се не може спречити друкчијим избором гардеробе, променом места на ком ћете попити пиће са другарицама, нешминкањем и сл. Потреба за доминацијом и нагон за силовањем не јављају се оног тренутка кад мушкарац види жену у краткој хаљини.
Гардеробу бирамо по сопственом укусу, али НИКАДА нешто што смо обукли НЕ МОЖЕ и НЕ СМЕ да да за право некоме да чини било шта против наше воље, нити да правда насилничко понашање. Свакоме је дозвољено да се облачи како год жели и сам сматра за свој најбољи израз.
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/јрх8икхцх/6_ЕБ03_АФ7_15_Д9_4_Ф3_А_9_АД5_05_А37_ЕДБЦЕЦЕ_цx0_цy0_цв0.јпг" />
Наше друштво ионако не показује довољно разумевања за жртве силовања, а пресуде су често такве да изгледа као да је закон на страни починиоца уместо на страни жртве. За овај деликт је предвиђена казна затвора од 2 године до 15 година, али је чињеница да се најчешће добијају минималне казне.
Неопходно је пооштрити закон, насилник мора бити кажњен за страх и понижење које је жена претрпела! Благе казне, као и друштвени ставови какве је у свом тексту изнела Адна Лангић охрабрују починиоце, а обесхрабрују жртве, због чега велики број случајева силовања остаје непријављен, тако да кривац остаје на слободи, спреман да своје дело понови, што се често и дешава.
Апдx:
MONSTRUOZNO
Редовни преноси оваквих ситуација, посебно начини преношења, веома често сведоче и о природи наших медија. Не поштује се туђа приватност, туђа интима или бол, те догађаји који су оставили велике негативне последице на жива бића, за одређене новинаре (оне што су јако давно или никад завирили у Кодекс новинара) и новине постају ударна вест, топ прича, незаобилазни делови ‘обичних или црних хроника’, којима се често манипулише, ради тиража или посећености портала и сл. Медији себи дају за право да театрално одреде да ли је нечија несрећа СКАНДАЛОЗНА, или је МОНСТРУОЗНА, или је ЈЕЗИВО!!!, или је СТРАШНО!!! Преношење оваквих вести у дневним прегледима прерасло је у изградњу читавих сензационалистичких сукоба, при чему се често заборавља да новине треба да буду на страни угњетаваних. Ствара се атмосфера у којој се читалац сусреће са петпарачки представљеном стварношћу, а сви ми добро знамо да је она често удаљена од било какве сензације.
<�имг цласс="лфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/рy98а57ф5/закон_о_култури_ускоро_у_влади_србије.јпг" />
Када ме је Miss Jay питала да ли да остави термин жртва због његове потенцијалне некоректности, инсистирала сам на њему. Инсистирала сам јер се око нас одвија опасна медијска манипулација, при чему жртве постајемо сви ми, а највише они који не знају како да читају новине. Силовања су озбиљан проблем овога друштва и од начина на који ћемо писати о њему, зависиће и наш доживљај самог проблема. Тиме, индиректно, и његово решење. Дотичну малу Адну сам прво посматрала као слинаву клинку са неизграђеним ставом, али је онда постало важнијим што је неко морао да допринесе виралности самог текста, који ма колико био балав, није безазлен и незастрашујућ. И Адну је неко научио да тако мисли и пише.
(С.П)
***
Волите да пишете у слободно време? Имате више од 15 година? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст са валидног мејла пошаљите на [email protected] ЦЦ [email protected], са назнаком "Пријава / о женама". Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
Odricanje od odgovornosti
