Autor: Jovana Radulović
Termin sarma skovan je na balkanskim prostorima, a turski glagol sarmak znači namotati odnosno naviti.
Iako znamo njeno pravo poreklo, često ga zanemarujemo posebno kada se pojavi topla i mirisdomaćporodičnom stolu. Tada zaboravljamo na sve i prepuštamo se opojnoj aromi i čulu ukusa.
FOTO: Magazin Srpski kuvar
Naše bake i mame spremaju sarme sa zadovoljstvom i ljubavlju po starim receptima njihovih baka i majki. One žele da udovolje praznim stomacima i da ih načine sitim. Isto tako, hoće da očuvaju tradiciju i da je prenesu svojim ćerkama i unucima.
Danas nas svi prepoznaju po sarmi, pršuti, roštilju, kajmaku, ajvaru, pihtijama, šljivovici. Mnogi dolaze u našu zemlju da bi se dobro najeli ili popili po koju domaću rakiju.
Srpska kuhinja je mešavina raznih tradicija susednih zemalja. Snažan uticaj na srpsku kuhinju su imale Mediteranske zemlje, kao i Austrija, Bugarska i Mađarska. To srpsku kuhinju čini raznovrsnijom i bogatijom. Tokom uzburkane istorije Balkana, većina pravoslavnog naroda je uspela da do danas zadrži običaje i tradiciju. U velikoj meri se održao duh srpskog naroda, kako istorijski tako i kulturno.
Religiozni praznici i slave koje proslavljamo nas podsećaju da smo očuvali i obogatili duh, oplemenili svoje običaje i održali predanja. Važan udeo u svemu ovome ima i hrana.
Balkanska kuhinja je sačinjena od turske kulture i spoja orijentalnih uticaja, pa podrazumeva jela i pića koja imaju istočnjačko poreklo. Jak uticaj orijenta je postojao još u Vizantijskom carstvu. Vizantija je imala prevlast u svim poljima. Ovakvo dejstvo datira još iz tog vremena.
Kada govorimo o balkanskoj kuhinji, valja podsetiti da su Turci doneli na balkanske prostore pirinač, jedno od glavnih sastojaka čuvene srpske sarme.
Pored povrća, obogaćen je i voćni fond. Zahvaljujući tome, balkanski narodi su mogli da uživaju u kajsijama, mušmulama, breskvama, lubenicama. Poljoprivredna kultura je stigla u naše prostore podsredstvom Turaka. Ovakva kultura je imala moćan uticaj, kako na život u gradu, tako i na izvestan broj jela. Dobrostojeći slojevi, građani i stanovnici su je usvojili. Brzo su prihvaćeni novi načini spremanja hrane, a to se najbolje vidi na primeru sarme, koja se poslužuje kao obredno jelo, ali i za slave, svadbe i Božić.
Pilav je još jedno jelo koje ima važno mesto u srpskoj kuhinji, a pokupljeno je iz Turske.
Gibanica je tradicionalno i omiljeno jelo Srba, a pravi se od nadevenog testa i sira, mada se nekad koristi i kajmak. Termin gibanica ima korene u egipatskom arapskom, i dolazi od arapske reči gubin, što znači sir, množina giban. Kod Bugara ona nosi naziv banica. Turski burek je sličan gibanici i javlja se u 16. veku, a pravi se sa mesom ili sirom.
A što se tiče slatkiša, prvobitni kolači su bili pogače i uštipci koji brašna. Ovakvi metodi pravljenja hrane su decu činili srećnijim, a gladne i umorne sitijim i radosnijim.
Preko turskog stanovništva otkrili smo jogurt, odnosno kiselo mleko, koje je najpre bilo ovčije, potom i kravlje, a bilo je toliko gusto da se nosilo u lanenim džakovima. Nakon kiselog mleka, kod nas se pojavljuje i nova vrsta sira – kačkavalj. Sredinom 16.veka na Balkanu nastaje ovaj mlečni proizvod.
Ajvar je specijalitet koji se pravi od kuvanog povrća. Glavni sastojci ovog popularnog proizvoda su: crvena paprika, plavi patlidžan, beli luk i ljuta paprika. Ajvar se koristi kao namaz ili kao dodatak mnogim jelima. Naziv potiče od turske reči “hayvar” što znači usoljena ikra.
Turšija je takođe nov način pripremanja hrane koji su uveli Turci, a priprema se sa povrćem i voćem, sirćetom i konzervansom. Ona je sastavni deo svake zimnice koje upražnjavaju srpske domaćice.
Rakija je jedno od pića koje svrstavamo u naše produkte, ali činjenica je da vodi poreklo iz turske reči raki, u čijoj je osnovi arapska reč arak. Arapi ovo piće spominju još u 13. veku.
Hleb ili pogača su neizostavni u svakoj srpskoj kući. Pogača se ranije pravila od brašna i vode bez kvasca. Poreklo vodi od italijanske reči focaccia, a kod nas je stigla u srednjem veku podsredstvom primorja. Pogaču su od nas preuzeli Turci, koji je i danas spremaju pod ovim nazivom, a ušla je i u ostale balkanske jezike, kao na primer u mađarski i nemački.
Šta je domaće, a šta nije?
Posle ovolikih preplitanja kultura u naše prostore, ostaje nam samo da se zapitamo, čija, beše, srpska sarma? Poenta priče je da ona potiče iz Turske, a istina je da nas svet po njoj prepoznaje. Da li je sarma naš zaštitni znak? Pa, moglo bi se reći, mada toliko znakova postoji, da ne znamo gde ćemo ih sve smestiti.
Ipak, možemo zaključiti da sarma nije samo obično jelo, kao i svako drugo. Ona je priča za sebe koja počinje ovako: gde je sarma tu je i dom!
Ovaj tekst je deo serije #meetSerbia. Podelite ga!
Jovana Radulović
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za mlade gde mogu da pišu o onim temama koje smatraju važnim, iskreno i bez ograničenja! Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima tvoje ideje su dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
