Да ли сумњате да сте упали у колотечину?
Autor: Марија Митрованов
ФОТО: Fastcompany
Ако нисте сигурни, обратите пажњу на следеће симптоме: Сваки дан вам је исти, једина активност вам је да одете у набавку кућних потрепштина, расположење вам је углавном исто (осредње – нити сте превише срећни, нити сте превише нерасположени), а изненада наиђе период великог осећаја нервозе када не штедите ни себе ни друге и још, уз све ово наведено, нисте превише амбициозни по питању себе у будућности. Ако сте се препознали бар у једном (или је то неко други учинио за вас), што би тв водитељи рекли, останите и даље са нама, јер следи решење.
Проблем учаурености
На почетку ћу вам рећи да пред вама уопште није лак пут. Не због тога што је он као такав тежак, већ зато што сте ви током времена безличне свакодневице ушли у рутину која је просто направила тврд оклоп око вас, који сада треба скинути. Вама се чини да неког великог пута даље нема, да сте мање-више ту где треба да будете и да то треба да прихватите, али молим вас да бар у овом тексту будете, колико год је то могуће, отворени за информације које следе, па је после ионако одлука на вама.
Да ли сте знали да и после паузе од само неколико дана наш мозак мора да се постепено уводи у нови ритам који му следи? Ако је пауза дужа, утолико ће читав процес активирања бити тежи. У вашем случају, ви сте на паузи, јер активности нема. Има само рутинских радњи, које програмирају ваше обавезе у сарадњи са основним потребама вашег тела и потребама вашег (услед рутине и ваших потреба) изазваног расположења. Ту нема баш много вас. Услед свега тога, ви сте се нашли заробљени у колотечини, око вас је љуштура која вам замрачује поглед у даљ и ви чак ни не размишљате о нечему ван тог, већ пројектованог и добро познатог, терена.
Циљ
Под њим не мислим на оно што ви из дана у дан подразумевате под циљем (да зарадите плату како бисте платили рачуне, купили храну, потребну козметику, можда некад отпутовали, обезбедили децу и породицу). То би биле само могућности како да утрошите оно што сте зарадили, а што бисте ионако зарадили било да настављате колотечином, било да се активирате. Не бих волела да мислите да сте на крају свог пута и да тапкате у месту. Па шта ако сте завршили свој пут образовања и та је прича завршена? Па шта ако сте се остварили као родитељи па таквог планирања више нема? И па шта ако сте се већ запослили па је ту отпао и циљ тражења посла? Зар сте тиме стигли на крај свог пута? Да је то тако, не би било поенте у нашем дужем животном веку ако ћемо да животаримо када завршимо пар кључних ствари и заваравамо себе да прихватамо стварност. У ствари, то није прихватање стварности, већ одбацивање себе, а препуштање некој давно програмираној рутини која манипулише нашим даном, расположењем, организмом и на крају, животом, а ми тога нисмо свесни, јер ту нема нас.
Где је ту ваш осмех, ваш осећај испуњености, ваша жеља за постигнућем, напретком, остварењем, ваша жеља за собом? Зар у укусној шницли, одмору који служи не да уживате ви, него ваше исцрпљено тело, у шампону за косу? То су све потрепштине, то нисте ви. Нисте ви исцрпљени организам, гладан стомак, уморне очи. Ви сте особа! Ваш пут није завршен и не пристајте на супротно, јер то сте ви.
Биће тешко, ваш мозак се већ навикао на одређени начин живота, ваша резоновања су се адаптирала на вашу садашњу ситуацију, ви можда чак и не препознајете себе у свему овоме и све је то веома тешко променити за кратко време, али знајте да имате све време овог света, јер је дуг пут пред вама. Празан пут који сада ви можете да програмирате. Наравно да тиме нећете дати отказ, продати кућу и преселити се на пусто острво, али ћете поред својих обавеза унети и себе, оно што сте само ви и нико/ништа друго.
Стога, окрените се око себе, колико год то било тешко у свету колотечине, размислите, дубоко размислите и пронађите себе. Настојте да увек имате неки циљ. Нису циљеви само они које сте већ остварили (или које никада нисте успели да остварите), већ и они најмањи који би допринели вама, а не само вашим потребама (ви нисте ваше потребе, то су различите ствари!). За почетак, рецимо, зацртајте себи да ћете до краја месеца прочитати једну књигу, да ћете савладати технику брзог куцања, да ћете направити колекцију фотографија свог краја, да ћете сваког дана повећати километражу у вожњи бициклом итд. Можда се баш из тога изроде хобији и ето вас са нечим новим што ће вас задовољити, а колотечину победити.
Не мешајте себе са оним што нисте ви и не одустајте од себе.
***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
