Чиме храним свој его?

Autor: Слободанка Берић

ФОТО: Extraterrestretierra

Заправо мој посао је да вечито експериментишем на себи или, ако хоћете, покушавам да откријем шта заиста желим. Да одем у иностранство? Не, можда само онако туристички. У Шпанију, рецимо, да обиђем чувене ветрењаче у Манчи, оне са којима се борио Дон Кихот. Да ли сам уморна? Не, немам од чега да будем. Мада дешава се да немам никакву инсприрацију и то ме понекад брине. Закључавам се, закопчавам, хладњикаво је увече, али преко дана је углавном сунчано и нема облака. Пролеће је у фебруар доскочило, прегазило зиму.

Ја се не уљујкујем. Увек тражим неку опсесију. Неки људи су лепи, прелепи. Мада, већина није. Причају само о себи, наравно и ја само о себи блебетам, утркујемо се често ко ће више да исприча у минуту више тога везаног за себе.
Ја сам заправо већ открила, сазнала све што ме је интересовало. Филип Сејмор Хофман се предозирао и умро у 46. години живота. Штета, био је добар глумац, један од најбољих. Не тражим много. Само неку илузију да ме чини ситом. Храна за мозак ми баш треба. Онда гледам доста филмова, учим немачки, ту и тамо шпански, одем да радим, одржим час- вратим се кући и гледам ТВ.

Не желим да остарим, да се плашим, да сам стидљива. Волим кад сам расположена и комуникативна, кад се смејем, заљубим, одљубим, свеједно- све је дивно кад нису кризни дани. Паре како год брзо потрошим, у последње време покушавам да нађем неки начин да уложим плату у нешто, али ми ништа не пада на памет. Немам неког смисла за економију. Нека цура је дала отказ, јер јој је било досадно на послу и сад хоће да отвори агенцију за давање отказа. Новак се припрема за турнир у Дохи, вози кајак. Надал у Рију тестира леђа. Да ли сте се икад запитали шта је то што вам смета код других људи и вас самих? Због чега смо некад исфрустрирани иако у суштини је све ок?

Фрустрација је, кажу психолози, неостварена жеља. Ипак, кад нешто заиста желимо, обично то и остваримо. Мени се чини да сам углавном све радила како сам заиста хтела и да бих све поново урадила исто. Прво сам хтела да будем психијатар, па уписала медицинску, онда на пракси схватим да у ствари болница и није неко место за провођење времена, угледала сам једну писаћу машину и реко` дај да постанем писац. Онда можеш тако да мењаш професије пишући. Ипак, чини ми да све креће од ега, од сопствене неспособности да се удаљимо од себе и својих потреба.
Из егоистичних разлога хоћу да ми је лепо и пријатно, па нико не воли да се мучи.

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected] уз Цц на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti