Tweet
„Sebe sam uvek smatrao velikim ljubiteljem čitanja. Međutim, pre nekoliko godina sam shvatio da postoji velika razlika između potrebe za knjigama koje volimo i knjigama koje su nam neophodne. Knjige mi pomažu da u potpunosti uživam u životu“.

Foto: paperblog

Prevela: Nataša Antić

Ovako svoju ispovest započinje engleski pisac Met Hejg koji je, zahvaljujući čitanju i pisanju, prebrodio težak period duboke depresije kada je imao 24 godine. Petnaest godina kasnije, on svoje strahove, očekivanja i zadovoljstva objedinjuje u knjizi „Razlozi zbog kojih vredi živeti“, u kojoj navodi da reči imaju moć da svakoga oslobode od svega što je negativno.

Možda čitanje i pisanje ne predstavljaju magični lek protiv nezadovoljstva i depresije, ali ovaj britanski pisac se bukvalno, i istinski, zahvaljuje knjigama jer su mu vratile nadu i želju za životom. Kako to da knjige mogu da vam spasu život? Izgleda da srž ovog pitanja proizilazi iz toga kako i gde usmerite svoju pažnju tokom čitanja. Bar tako smatra Hejg: „Čitanje mi je uvek odvraćalo pažnju od svega drugog, i potpuno me smirivalo, a dok bih pisao imao bih utisak da moje misli teku sporije nego inače“.

Rita Otero, psihološkinja i koordinatorka jedne radionice koja prednost daje rešavanju problema putem pisanja, ističe da je usporavanje misli velika vrlina, koju nam donosi/koju u nama razvija pisanje: „Pokret ruke prilikom pisanja ima mnogo manju brzinu od naših misli, i to utiče na opušteno i spokojno stvaranje istih takvih ideja“.

Fakundo Manes, argentinski neurolog, smatra da nas, sa neurološke tačke gledišta, „rukopis, kada je sporiji, navodi da napisane informacije povezujemo i bolje organizujemo)“. Jedno nedavno urađeno istraživanje je, takođe, pokazalo da postoji razlika između pisanja rukom po papiru i kucanja na računaru. Ispitanike je činila grupa studenata koja je jedan običan razgovor beležila kako na papiru, tako i na računaru. Rezultati su pokazali da su studenti koji su pisali na papiru bolje razumeli osnovne ideje teksta, bolje ga preneli na papir i zapamtili više informacija, za razliku od druge grupe koja je na računaru otkucala bukvalan smisao poruke, i pokazala manje razumevanje iste.

Čitajte naglas!

Rita Otero, takođe, navodi i prednosti čitanja. Ona veruje da čitanje naglas ima terapeutsko dejstvo, odnosno, da pojedincu može da pomogne da se bolje oseća: „Tokom dugogodišnjih istraživanja i rada sa članovima radionice došla sam do saznanja da čitanje naglas ima izuzetno pozitivno dejstvo i da dovodi do empatije, međusobnog pružanja podrške, razumevanja, i uspostavljanja stabilnih međuljudskih odnosa“.

Bilo da je u pitanju čitanje naglas, ili ne, Met Hejg kaže da je, dok je patio od depresije, neprestano čitao knjige sa elementima fikcije, ali i mnoge druge književne žanrove. Međutim, Hejg se tada trudio, kao i danas, da ispoštuje jedno svoje pravilo, a to je da nikada ne čita knjige u kojima se pominju samoubistva.

Rita Otero kaže da papir ništa ne osuđuje, on sluša u tišini i dopušta da se preko njega prevali sve ono što bi trebalo da bude rečeno. Bez ikakvih sumnji, čitanjem se mogu prebroditi raznorazne teške životne situacije, a istraživanja su pokazala i da su osobe koje redovno čitaju manje podložne stresu i depresiji. Čitajući, aktivirate moždane ćelije koje nisu vezane samo za jezik i memoriju, već i za emocije.


Foto: el Espectador

Posebno su zanimljiva neka od Manesovih istraživanja koja dokazuju da dok, recimo, čitate tekst u kome se pominju glagoli kretanja, kao što su „trčati“ ili „jesti“, aktiviraju se određeni delovi mozga koji nam omogućavaju da pokrećemo stopala ili usta.

Izvor: El País


Nataša je studentkinja španskog, obožava stripove, ljubičastu boju i Čile.


***

Pročitajte i:

Natalija Gončarova: Muza slavnog Puškina
Dame, Joko Ono ima projekat za vas!
Neti Stivens: Upornim radom do velikog otkrića!

***

Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected] sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.

Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Komentari

VESTI