Civilni sektor podržava RYCO

Foto: facebook

Asistent na projektu Centra za razvoj civilnih resursa, Aleksandar Brzaković iz Niša, za portal iSerbia.rs iz svog ugla, otkriva značaj ove kancelarije.

Brzaković kaže da se uloga Regionalne kancelarije za saradnju mladih Zapadnog Balkana ogleda u povezivanju regiona i osnaživanju mladih ka zajedničkom cilju delovanja i stvaranju jednog prostora oslobođenog od nasleđa prošlosti. „Ova institucija nastaje po ugledu na franko-germansku kancelariju za saradnju omladine Francuske i Nemačke, koja je osnovana ubrzo nakon završetka Drugog svetskog rata, kako bi se sprečilo hermetičko zatvaranje bilo koje nacije, pobeđene ili poražene“, kaže on.

Pre 4. jula i potpisivanja sporazuma u Parizu, takođe je postojala saradnja, ali, kako kaže Brzaković, ona nije bila podignuta na takav nivo gde će se lideri zemalja okupiti i potpisati ugovor o saradnji. „Do potpisivanja ugovora postojale su saradnje u nevladinom sektoru, što, nažalost, često ne dospe do medija kao jedna pozitivna slika. Ta saradnja je bila lokalna i uvek je, makar i u lokalnim medijima, predstavljala fenomen koji predstavlja jednodnevnu vest u medijima, a zapravo bi trebalo da služi kao primer jedne dobre prakse kojom se treba rukovoditi“, ističe on.

EU%20GIF.gif

Problemi koji muče mlade na tlu Zapadnog Balkana su identični: neizvesnost, nezaposlenost i duhovi prošlosti, što se mora prevazići. „Smatram da ceo region Zapadnog Balkana “pati” od prevelike doze uplitanja tradicije (naročito one koja je “vaskrsla” za vreme ratova 90-ih) u sve sfere života. Mladi širom Balkana uče tradicionalno shvatanje - “da je ok mrzeti Srbe, Albance, Rome, Hrvate, LGBT populaciju” i da će ih društvo odbaciti ukoliko se ne povinuju tim obrascima ponašanja. Nadam se da će otvaranje Regionalne kancelarije maker započeti sa ovim nimalo lakim poslom razbijanja pogrešnih tradicionalnih uverenja”.

„Još jedna od glavnih karakteristika mladih sa Balkana je i želja za boljim životom, koja često rezultira kupovinom karte u jednom pravcu. Mislim da je i tim koji je radio na uspostavljanju Regionalne kancelarije prepoznao to kao jedan od glavnih problema i da će dosta projekata biti usmereno ka poboljšanju života mladih i otvaranju novih mogućnosti za mlade u regionu“, dodaje on.

13680875_1006835512758058_787111526179713346_n.jpg
Foto: facebook

Aleksandar, konstruktivnim sagledavanjem medijske slike o komšijama, donosi zaključak da su mediji, na neki način, krivci nerazumevanju u regionu, jer je njihov uticaj veoma veliki. „Nažalost, i dalje je jedina slika o “drugima” koju mladi imaju ona iz medija, i dalje se na naše susede gleda sa izrazitom ksenofobijom, strahom i uz sećanje na ratna vremena. Iz ličnog iskustva mogu da potvrdim da je medijska slika našeg okruženja jedna velika laž i da je potrebno lično posetiti zemlje u okruženju ili popričati sa mladima iz Albanije ili sa Kosova i videti koliko, zapravo, svi mi delimo ista gledišta i ciljeve“.

„Pre osnivanja Regionalne kancelarije postojale su studentske razmene i razni projekti koji su imali za cilj razbijanje stereotipa i predrasuda koje karakteriše balkansko podneblje i jedan od prioriteta ove ustanove biće razmena ljudi i ideja“, kaže on.

13652580_10154364828844496_1043995989_n.jpg
Foto: A. Brzaković

Brzaković često putuje, jer želi da upozna mlade u zemljama Zapadnog Balkana, te smo ga zamolili da nam protumači i odnos mladih Albanaca i Srba. „Odnos je i dalje jako loš. Pošto radim sa mladim Albancima iz Albanije i sa Kosova primećujem da postoji želja za boljim odnosima i saradnjom, ali tradicionalne vrednosti i osuda sredine, naročito ako se radi o nekoj manjoj sredini, i dalje predstavljaju kamen spoticanja. Mladi bi trebalo da daju pozitivan primer i političarima u regionu, a tako i starijim generacijama, i delim mišljenje da će mediji ispratiti svaku akciju povezivanja mladih u budućnosti pod okriljem Regionalne kancelarije“, konstatuje on.

Dodaje i da primeri pokazuju da je kulturna saradnja zadovoljavajuća, ali i da je to samo na lokalu, jer su Albanija i Srbija dva hermetički zatvorena sveta. „Iako mislimo da su to dva hermetički zatvorena sveta iz godine u godinu primećujem pomake kroz razne manifestacije. Prisustvovao sam seminarima koji su se dotakli čak i svežih tema poput ratnih zločina na Kosovu i kako prevazići nasleđa prošlosti. Saradnja bi trebalo da bude svakodnevica, a ne jednokratni fenomen – drago mi je da primećujem sve više takvih primera, ali za sada samo na lokalu“, kaže on.

Osvrnuli smo se i na ulogu civilnog sektora u Srbiji, koja mnogima nije poznata.
„Civilni sektor u Srbiji je još uvek medijski nepokriven i ljudi često imaju pogrešnu percepciju šta je zapravo civilni sektor, za šta su opet često krivi mediji, što zbog iskrivljenih slika ili jednostavno nepokrivanjem rada civilnog sektora. Civilni sektor u Srbiji najčešće vode mladi, za mlade, sa mladima – on predstavlja želju mladih da oni donose odluke koje se njih tiču, da oni budu pokretačka snaga u svojoj zajednici“, objašnjava Brzaković.

13620237_1006838209424455_7995364676051322555_n.jpg
Foto: facebook

Najviše pažnje, kako kaže, trebalo bi usmeriti i na mlade iz manjih sredina. „Mislim da bi fokus svih institucija za mlade, od lokalnih do međudržavnih, poput Regionalne kancelarije, trebalo da bude upravo na mladima koji su marginalizovani. Nažalost, svedoci smo centralizacije koja baca senku na mlade iz manjih sredina. Ovo može biti slučaj gde su mladi iz manjih sredina zatvoreniji jer u dosta slučajeva nikada nisu imali kontakt sa mladima druge vere, nacionalnosti ili seksualne orijentacije, i to za njih može predstavljati veliki kulturološki šok“.

Veoma značajno pitanje je i to, na koji način mladi mogu da doprinesu razvoju Regionalne kancelarije za saradnju mladih, a Aleksandar nudi jednostavan odgovor. „Mladi u Srbiji, a i u svim zemljama Zapadnog Balkana, imaju pregršt lokalnih organizacija, a tako i međunarodnih, koje nude mnogo mogućnosti za učešće u raznim projektima koji imaju za cilj da razbiju sve predrasude i naprave jedan most između granica – a to je i upravo cilj civilnog sektora, jedno društvo oslobođeno duhova prošlosti, sa jasnom perspektivom. Ovom prilikom pozivam sve mlade ljude Balkana da pomno prate dešavanja vezana za Regionalnu kancelariju, rad svih organizacija civilnog društva je transparentan, dovoljno je samo proguglati i naići na neki projekat“, priča on.

Njegova očekivanja su da će Kancelarija opravdati svoje postojanje, samo ako doprinese razbijanju tradicionalnih stega i boljem razumevanju u društvu. „Po mom mišljenju, ako nakon početka rada Regionalne kancelarije ne bude primećen pomak u razbijanju stereotipa i predrasuda, naravno, trebalo bi dati neki razuman rok da se dođe do vidljivijih rezultata, rad kancelarije je uzaludan“, zaključuje Aleksandar.


Marko,večiti borac za kreativnu slobodu reči i folklorne tradicije!


Pročitajte i:

Kako preleteti ispite?
Ana Kotur: Nikad neću odustati!
Pepeljugo, nasilje nije bajka!