FOTO: The Guardian
Prevela: Nevena Stoilkov
Prelistavala je stranice i naišla na 669 priča o humanosti, hrabrosti i preživljavanju. Ispostavilo se da je knjiga izveštaj operacije u kojoj je decenijama ranije učestvovao njen suprug, a koja je spasila 669 jevrejske dece koja su bila osuđena na nacističke koncentracione logore i skoro sigurnu smrt u holokaustu.
Sled događaja koji je doveo do Vintonove odluke da preuzme tako veliku odgovornost istovremeno zadivljuje i inspiriše. Vinton je bio običan čovek – dvadesetosmogodišnji radnik na berzi iz Londona. Jedino po čemu se razlikovao od ostalih je bila humanost i saosećanje prema onima kojima je bila potrebna pomoć.
Preminuo je 1. jula ove godine, u 106. godini. Medijske kuće iz čitavog sveta odale su mu počast, ističući njegovu izjavu za The New York Times koja je objavljena 2001: njegov odgovor na pitanje zašto je rizikovao svoj život zbog te dece.
„Uvideo sam da su ta deca u opasnosti, i neko je morao da ih odvede do sigurnog utočišta, a nije postojala nijedna organizacija koja bi to mogla da učini“, rekao je Vinton. „Zašto sam to uradio? Zašto ljudi rade drugačije stvari? Neki ljudi vole da preuzimaju rizike, a neki idu kroz život a da ne preuzimaju nikakve“.
U Vintonovoj čitulji u The New York Times-u pisalo je da je njegov posao uključivao „opasnosti, mito, falsifikovanje, tajne kontakte sa Gestapom, devet vozova, brdo papirologije i mnogo novca“. Ali, rizik koji je preuzeo se isplatio na način koji verovatno nije mogao ni da zamisli. Stotine ljudi koje je spasao, a koji sebe nazivaju „Vintonovom decom“, uspelo je da napusti teritorije okupirane Nacistima – i osnovalo sopstvene porodice.
Postoji jedna jevrejska izreka iz Talmuda (zbirka rasprava o jevrejskom pravu) koja ističe vrednost jednog čoveka: „Kada spasiš jedan život, to je kao da si spasao čitav svet“.
Smisao ove izreke ne može biti prikazan na bolji način od onog kada se, sedam decenija posle Drugog svetskog rata, Vinton sreo sa decom koju je spasio, kao i sa njihovim naslednicima – taj broj je sada, prema Nju Jork Tajmzu, prešao 6 hiljada, i nastaviće da raste kada tih 6 hiljada osnuje svoje porodice.
FOTO: Nicholas Winton
Nema sumnje da je Vinton bio izvanredno dobrodušan – i vođen saosećanjem, ali njegova rešenost da pomogne onima kojima je pomoć potrebna je nešto što bi svako trebalo da usvoji.
Savremeni heroji ne postoje samo u akcionim filmovima i čituljama. Oni su stvarni, obični ljudi sa željom da čine izvanredne stvari. Vintonova priča bi trebalo da bude podsetnik da krenemo u akciju – da budemo heroji iako to možda znači samo da javno govorimo protiv neke nepravde.
„Moj moto je da, ako je nešto nemoguće, sigurno postoji način da se to uradi“, objasnio je Vinton u emisiji „60 minuta“.
Svakodnevno srećemo ljude kojima je potrebna pomoć (ili bar čitamo o njima). Naša odgovornost kao ljudskih bića je da uzmemo stvar u svoje ruke – da težimo tome da iza sebe ostavimo plemenito zaveštanje kao što je to uradio Vinton.
Možda zvuči preteško, ali sigurno nije nemoguće.
IZVOR: Aplus
Nevena uživa u kafi i dobrim knjigama
***
Pročitajte i:
Marko M: Čovek mora da veruje u sebe!
Poraz koji (još) ne boli
Sećanje na holokaust: Muzika piše sećanja
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected] sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
