Autor: Јелена Дмитровић
Модерно доба је доба технологије, која се развија из дана у дан. Шта нам то доноси? Могућности? Ограничења? Оба?
Некада смо се играли напољу, у парковима. Излазили смо сами, па смо на игралиштима кроз заједничку игру упознавали другу децу. Комуникација нам није представљала проблем. Игра нам је била најважнија ствар на свету. Излазили смо напоље ујутру, чим устанемо, враћали се кући увече, пред спавање. Прескакали смо ручкове, иако су се мајке често љутиле на нас због тога. Али и оне су биле свесне да нема веће радости од игре.
Данас све то изгледа другачије. Паркови су празни. Љуљашке се померају на поветарцу, напуштене. Тротоари нису исцртани као некада такозваним Школицама и Пужићима. Не можемо видети ни терене за Између две ватре. Данас све изгледа другачије...
Можемо поставити питање где су деца, ако су паркови празни. Одговор је свима познат. Они су затворени у кући, седе за рачунаром. Уместо другара за игру имају „пријатеље“ по разним друштвеним мрежама. Уместо да се јуре по теренима, они играју игрице на интернету. Идеја је слична. Имате пријатеље, играте се са њима, али из своје собе. Да ли је то заиста слично?
Људи су се отуђили. Свако живи у неком свом свету, унутар своја четири зида (ако кажем пећина, звучаће превише алармантно?). Не маримо више за друге, за њихове потребе и осећања. Не маримо више ни за себе. Лакше западамо у депресивна стања.
Човек је по природи друштвено биће, то је рекао још Аристотел. Како би што боље функционисао, потребни су му други људи. Ако се одвојимо од других, ми заправо радимо против своје природе. Да ли нашој деци желимо такву судбину?
Ми смо се некада играли Полицајца и лопова, данашњи млади се „играју“ са правом полицијом. Ми смо се некада играли Мафије, они се играју СА мафијом.
Нова технологија има и своје предности, али треба наћи равнотежу, како не би била штетна по нове генерације, и по све нас. Покажимо деци како комуникација заправо треба да изгледа. Покажимо им то сада, јер, ако се водимо оном – боље спречити него лечити, ово ће увелико, и нажалост, бити лечење.
***
ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара. Више информација и линк ка формулару ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.
<�а хреф="хттп://ввв.исербиа.рс/филе/Одрицање_од_одговорности_вик.пдф" таргет="_бланк">Одрицање од одговорности