Autor: Јелена Дмитровић
„To je kada izgovoriš ružnu reč, kada psuješ nekoga zato što nije kao ti.“, ovako jedan mladić opisuje diskriminaciju.
Možemo ga videti svakoga dana na ulicama naše opštine. Svakoga dana on nešto traži. Kaže da traži bolje vreme. Vreme u kome će biti podjednako vredna njegova reč, kao što se vrednuje i reč njegovih vršnjaka. Vreme u kome njegova deca neće biti isključena iz društva. Vreme u kome će svaki ljudski život biti podjednako vredan, bez obzira na to ko je koje boje kože, nacije ili veroispovesti.
„Imam dobre drugare. Bez njih bi mi sve bilo mnogo teže. Svaki dan bi mi bio mnogo teži. Ali sećam se da, kada sam krenuo u školu, mnoga deca nisu htela da se druže sa mnom. Gledao sam kako se igraju loptom. Ali u toj igri za mene nikada nije bilo mesta. I sada me ti isti izbegavaju. Ali vremenom navikneš na to, pa izbegavaš i ti njih, kako ne bi počeli da te vređaju i psuju. Nemam ja vremena da se svađam sa njima. Nemam vremena da razmišljam o takvim stvarima. Moram da čuvam mlađeg brata dok mi majka radi. Uz to, moram da učim jer mislim da će više da me cene ako završim školu. Razredni me nekada grdi kada zapostavim školu. Često mi kaže da nisam dovoljno posvećen školskim zadacima jer rešavam životne zadatke.“, rekao je mladić.
Prema definiciji, diskriminacija bi podrazumevala isključenje pojedinca ili grupe na osnovu nečega što ih čini „drugačijim“ od drugih. Šta je to što nekoga čini „drugačijim“? To može biti bilo šta što ga izdvaja od neke grupe ljudi. Može biti bilo šta što ta grupa smatra relevantnim. Ali šta toj grupi ljudi daje pravo da određuje ko će biti uključen a ko isključen iz njenih aktivnosti ili čak iz aktivnosti celog društva? Čime je ta grupa zaslužila da bude „bolja“ od drugih?
„Osećam kao da nigde ne pripadam! Uvek se nađe neko ko mi kaže: Šta ti znaš, ti si običan Ciganin! ili tome slične stvari. To me veoma pogodi. Jesam Rom i ne smatram to nečim lošim. Ali se nekada zapitam da li je moja boja kože kriva za sve moje probleme. Da li bi bilo drugačije da sam rođen u drugim okolnostima? Majka me grdi zbog toga. Kaže da ne treba da se stidim svog porekla. Ali teško je ponositi se nečim, dok te to sve vreme sputava. Ja ne tražim puno. Tražim samo da me ljudi gledaju kao što gledaju druge moje vršnjake. Ništa više od toga mi ne treba.“, završio je mladić.
Sledeći put pre nego što isključite nekoga, stavite sebe u njegov položaj. Njemu je teško. On se bori kroz život. A šta vi radite? Vi ga psujete zbog toga što mu je teško. Vi ga psujete zbog toga što nije poput vas. „Nemoj da psuješ!“, govorila mi je majka kada sam bila mala. Da li su vas na isti način vaspitavali vaši roditelji? Zašto ih onda ne poslušate? Zašto onda ne prestanete da govorite ružne reči drugim ljudima?
***
POSTANI DOPISNIK! Ukoliko i ti želiš da postaneš dopisnik i pišeš o mladima iz svog kraja, prijavi se popunjavanjem kratkog formulara ovde. Nije neophodno prethodno iskustvo, već isključivo entuzijzam i želja da se dobar glas o tvom kraju daleko čuje! Otvoreno za sve mlade od 15 - 35 godina.
_thumb2.jpg)
