Чукарица – Поклони мајицу! Имаш две!

Autor: Jelena Dmitrović

„Хуманост је превазиђена!“, речи су Милице Јовановић, студенткиње Правног факултета. „Нажалост, многи раде само оно што је у тренду. Пошто хуманост нема добру рекламу, онда ни одзив није претерано велики. Тужно ми је када гледам људе који живе на улицама нашег града. Још тужније ми је када видим оне друге који пролазе поред њих и претварају се да их не виде. Докле ћемо више затварати очи као да се то нас не тиче?“

Сиромаштво је велики проблем како појединих општина града Београда, тако и целога града, али и целе наше државе. Нажалост, немамо добру стратегију за сузбијање сиромаштва. Први корак ка томе јесте смањење броја незапослених. Како то учинити у држави у којој подједнако нема посла ни за младе ни за старије, ни за оне без радног искуства, али ни за оне са искуством?

„Сиромаштво је проблем који траје!“, констатовао је Стефан Ковачевић, студент Електротехничког факултета. „Не можемо се надати да ће се изненада отворити нова радна места која ће решити постојеће проблеме. Не можемо се надати да ће се све решити временом, јер неће! Оно што можемо да урадимо јесте да утичемо на свест других људи. Да им покажемо како њихово мало некоме може значити пуно. На нашој општини се организују хуманитарне акције, али мислим да их треба више промовисати, како би се више људи укључило и самим тим би се прикупила и већа средства за оне којима је наша помоћ неопходна.“

Преживљавање је увек тешко, а некада је и теже. Поред вас пролазе људи који су гладни, голи, боси... Њих не занима које је марке ваша одећа. Не занима их у који ресторан идете на ручак. Они чак не желе да буду попут вас. Не желе ваше скупе огрлице. Они желе само да им буде мало боље.

„Ја нисам лопов!“, викао је Милан Поповић. „Мисле да бих, зато што сам сиромашан, учинио све да дођем до динара. Жене склањају торбе када ме виде, а мушкарци се хватају за џепове. То ме највише погађа! Људи мисле да сам лопов! Криминалац! А ја сам само младић који размишља о томе како ће дочекати сутра.“

Бежећи од проблема нећете учинити да он нестане. Када се вратите на исто место, он ће вас и даље чекати. Он ће бити ту док год га не решите. Не затварајте очи – гледајте! Не затварајте уши – слушајте! Не затварајте уста – причајте! Ви имате два хлеба, неко нема ни парче. Ви имате два џемпера, неко нема ни рукав. Ви сваки дан прођете поред њега у другој гардероби. Пројурите поред њега једући нешто успут. Један дан, бар тај један дан, успорите. Погледајте га. Чујте шта вам говори. Одговорите му. И помозите! Пружите му парче кифле! Ви ћете је јести и сутра, он можда неће. Поклоните му мајицу! Ви имате две, он нема ниједну.

***

ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.

Odricanje od odgovornosti