Како наводи Блиц, Дејвид Латимер (80), баштован из Велике Британије, дошао је, још 1961. године на идеју да посади биљку у затвореној боци, како би видео како ће биљка реаговати. Педесет три године касније, биљка је и даље жива и у пуној форми, захваљујући сопственом екосистему.
Приредила: Марија Планић
ФОТО: Phil Yeomans/BNPS
Дејвид је на Ускрс 1961. посејао семе у боци од 38 литара. Само је два пута залио своју биљку - у време сађења и 1972. године пре него што је запечатио пампур. Од тада, биљка се развија сама од себе, објаснио је овај заљубљеник у баштовантсво. Једино што чини је да редовно окрене бокал, како би биљка равномерно била изложена сунцу, наводи Блиц.
Вода у боци фунцконише у затвореном циркулационом кругу. Корен апсорбује воду коју биљка, кроз процес фотосинтезе, испушта у боцу.
<�имг цласс="лфлоат" срц="хттп://с15.постимг.орг/кз3знлпвб/4б_120510383_377306к.јпг" />
Влага унутар боце ствара капљице које теку низ зидове исте, па се потом поново апсорбују кореном. Сунчева светлост омогућава биљци да обавља фотосинтезу, која је неопходна у производњи енергије. Хранљиве материје биљка црпи из отпалог лишћа које трули на дну боце.
Латимерова башта је инспирисала америчку свемирску агенцију НАСА за њен пројекат башти у свемиру. „Биљке прочишћавају ваздух упијајући твари које га загађују. Захваљујући њима, свемирска станица би могла да на извесном нивоу постане аутономна“ - навео је представник НАСА.
Уколико би неко желео да покуша да направи башту или да гаји биљку у боци, треба да има велику посуду, мало земље или ђубриво и семе. Након тога, довољно је сипати децилитар и по воде и херметички затворити боцу, а природа ће се постарати за остало, наведено је у Блицу.
ФОТО: Phil Yeomans/BNPS
Марија је заљубљеник у позориште, која кроз сваку своју улогу покушава, најпре да разуме поступке људи у појединим ситуацијама, а потом да своје сазнање пренесе на гледаоце.
ИЗВОР: Blic
_thumb2.jpg)
