Priredila: Marija Planić
FOTO: Phil Yeomans/BNPS
Dejvid je na Uskrs 1961. posejao seme u boci od 38 litara. Samo je dva puta zalio svoju biljku - u vreme sađenja i 1972. godine pre nego što je zapečatio pampur. Od tada, biljka se razvija sama od sebe, objasnio je ovaj zaljubljenik u baštovantsvo. Jedino što čini je da redovno okrene bokal, kako bi biljka ravnomerno bila izložena suncu, navodi Blic.
Voda u boci funckoniše u zatvorenom cirkulacionom krugu. Koren apsorbuje vodu koju biljka, kroz proces fotosinteze, ispušta u bocu.
Vlaga unutar boce stvara kapljice koje teku niz zidove iste, pa se potom ponovo apsorbuju korenom. Sunčeva svetlost omogućava biljci da obavlja fotosintezu, koja je neophodna u proizvodnji energije. Hranljive materije biljka crpi iz otpalog lišća koje truli na dnu boce.
Latimerova bašta je inspirisala američku svemirsku agenciju NASA za njen projekat bašti u svemiru. „Biljke pročišćavaju vazduh upijajući tvari koje ga zagađuju. Zahvaljujući njima, svemirska stanica bi mogla da na izvesnom nivou postane autonomna“ - naveo je predstavnik NASA.
Ukoliko bi neko želeo da pokuša da napravi baštu ili da gaji biljku u boci, treba da ima veliku posudu, malo zemlje ili đubrivo i seme. Nakon toga, dovoljno je sipati decilitar i po vode i hermetički zatvoriti bocu, a priroda će se postarati za ostalo, navedeno je u Blicu.
FOTO: Phil Yeomans/BNPS
Marija je zaljubljenik u pozorište, koja kroz svaku svoju ulogu pokušava, najpre da razume postupke ljudi u pojedinim situacijama, a potom da svoje saznanje prenese na gledaoce.
IZVOR: Blic
_thumb2.jpg)
