Tweet

Наилазим за сходно да овај текст започенм цитатом Теренса Мана који је рекао „Филмови ће те учинити познатим, телевизија богатим, а позориште добрим.“, што је кроз интервју потврдио и 37-огодишњи режисер Народног позоришта „Бранислав Нушић“ Шид, Цветин Аничић, који најбоље зна шта значи оживети позоришну уметност и кроз њу поново поставити праве моралне вредности, у једном малом граду као што је Шид.


Господине Аничићу, реците нам како се и када код Вас родила љубав и страст за позоришном уметношћу?

Мислим да се код људи који се баве уметношћу љубав роди заједно са њима. Ја никада нисам прихватао реалан свет као реалан, и док сам био дечак тежио сам ка неком имагинарном свету. Знам као мали да сам мислио да људи из тв кутије
то јест глумци, никада не могу умрети, да су то одабрана бића која живе вечно.

Сад када сам порастао, сам се и уверио у то. Глумац и људи који се баве позориштем сами себи продужавају живот и остварују ту тежњу ка бесмртности.

Култура и уметност у Шиду: да ли је изводљиво реализовати ова два важна сегмента кроз шидску омладину и публику?

Наши градјани знају шта је права вредност и то ми даје храброст да радим даље, једино то. Знам да смо под једном од прошлих власти били озлоглашени и на некој црној листи па су чак и поједини људи имали проблема да долазе на наше представе јер би били видјени и затим нарибани. Али то је само доказ да је свака власт само пролазна фаза једног доба. За себе мислим да сам успешан јер сам успео да нашу публику привучем у позориште и да им пружим представе које осликавају њихову свакодневицу, али на неки други начин, не класично. И док се год бавим темама које занима људе у окружењу у којем живимо дотле ћемо и имати публику .

Ваше представа СОБА ЗА УСПАВАНКУ достигла је велики успех с обзиром на то да сте се пласирали на покрајинску смотру са њом и са представом КАД ПИРАНЕ УТИХНУ 3Д. Можете ли нам рећи одакле сте добили инспирацију да режирате ове две представе?

Соба за успаванку је представа на којој сам ја сам дуго радио. Знате, најважнија вам је идеја кад имате идеју, реализација је мачији кашаљ. Ту идеју одавно имам, мислим чак пар година, ал’ ја увек чекам да ми се за неку идеју сложе коцкице.
Приче које сам искористио за представу су истините скинуте са разних форума на којима су се људи исповедали и причали своје приче. Ја сам их само драматуршки обрадио и реализовао на сцени.

Мислим да је наше постојање на овом свету, да будемо хумани и добри људи, то нам је једини животни задатак, али се бојим да не мисле сви тако. Једно знам да су свих 50 актера у овој представи добри и племенити људи и да су свесни да са овом представом чине праву ствар. Ја предвидјам овој представи дуг живот и велики успех.

Што се тиче представе Кад пиране утуихну 3Д то је представа која се бави генетски модификованом храном и клонирањем људи. Текст сам исто ја писао јер највише волим да пишем за моје глумце и текст на задату тему да прилагодјавам њима.
Та представа је један апсурдно ишчашен мјузикл у којем се луди доктори играју са људским органима. Симболично зар не? Тако и данас сви који имају власт, се лако играју са нашим органима: испирају мозак, отимају душу , гуше нас, а то све раде јер смо ми мирни, не бунимо се и све то дозвољавамо јер њихова лаж да ће нам бити боље са њима на челу полако постаје нама лажљива истина коју ми лако гутамо као народ.

Шта мислите, како је публика доживела представу СОБА ЗА УСПАВАНКУ?

Мислим да је публика остала затечена са само темом и самим начином. Пошто у представи поред одраслих глумаца играју и деца, мислим да то највише покреће емоције. Али ја нисам ову представу створио само да би неко дошао, одгледао, исплакао се и отишао кући, него да се запита, размисли и реагује. Ја верујем да је сваки родитељ који је одгледао ову представу, кад је дошао кући, загрлио своје дете.

Свака Ваша представа оставља траг, преноси поруку онима који је гледају. Може ли се тиме заиста променити свест грађана или је то само тренутни ефекат по вашем мишљењу?

Позориште је увек служило за те ствари. Зато кроз историју и није било тако омиљено. Многи владари су прво желели да у њиховим дворовима буде позориште јер тако су најбоље могли да комуницирају са градјанима. Молијер је био у канџама Луја XИВ који га је пратио уз сваку изговорену реч на сцени. Много представа и филмова је забрањено од стране владара јер су они могли у људима да промене свест о тренутном.

Моје представе се увек баве социјално – политичком проблематиком, јер живимо у једној земљи где не постоји вредновање правих вредности него се само вреднује политичка припадност. Мислим да су све моје представе у публици пробудиле свест да се морају сами изборити за своју правду и да је наважније остати чист пред собом.

Шта очекујете у наредном периоду с обзиром да Вама и Вашим глумцима предстоји покрајинска смотра?

Што се тиче представе очекујем да ће добро проћи. За глумце је то највећа награда.
А што се тиче мене лично, не очекујем ништа од тих награда. Само ми је велики успех ако и даље успем да окупљам велики број људи око сценске уметности јер то ми је велики знак да нисам шарлатан него цењен човек чија се уметност препознаје и разликује од других. Ја сам изградио свој стил и неки други позоришни језик и у томе врло лако пливам. За друге великаше који и не цене мој рад, ја и не марим много јер сам свестан да се мојим успехом и они се огрну понекад, а то ми је одлична ствар, јер исти људи зависе од мог успеха.

У мој град ћу увек донети награду кроз мој рад. Што значи ако икада одем из њега за мном ће остати траг, а кад они оду за њима неће остати ништа.

Имате ли у плану неко ново остварење којем се шидска публика може обрадовати у скоријем периоду?

Настављамо ми даље са радом. Већ у септембру, представа која већ 3 године живи, “Желим да се ослободим” иде на гостовање у Беч . То нам је онако највеће благо јер су нас људи позвали да гостујемо у њиховом позоришту. Што се тиче нових представа, планирам свашта, али за ову годину није буџетски планирано тако да нова представа треба да чека боља времена.

Представу „Соба за успаванку“ можете погледати на yоутубе-у, OVDE

***

ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара. Више информација и линк ка формулару ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.

<�а хреф="хттп://ввв.исербиа.рс/филе/Одрицање_од_одговорности_вик.пдф" таргет="_бланк">Одрицање од одговорности

Tweet
Коментари

ВЕСТИ