Nailazim za shodno da ovaj tekst započenm citatom Terensa Mana koji je rekao „Filmovi će te učiniti poznatim, televizija bogatim, a pozorište dobrim.“, što je kroz intervju potvrdio i 37-ogodišnji režiser Narodnog pozorišta „Branislav Nušić“ Šid, Cvetin Aničić, koji najbolje zna šta znači oživeti pozorišnu umetnost i kroz nju ponovo postaviti prave moralne vrednosti, u jednom malom gradu kao što je Šid.
Gospodine Aničiću, recite nam kako se i kada kod Vas rodila ljubav i strast za pozorišnom umetnošću?
Mislim da se kod ljudi koji se bave umetnošću ljubav rodi zajedno sa njima. Ja nikada nisam prihvatao realan svet kao realan, i dok sam bio dečak težio sam ka nekom imaginarnom svetu. Znam kao mali da sam mislio da ljudi iz tv kutije
to jest glumci, nikada ne mogu umreti, da su to odabrana bića koja žive večno.
Sad kada sam porastao, sam se i uverio u to. Glumac i ljudi koji se bave pozorištem sami sebi produžavaju život i ostvaruju tu težnju ka besmrtnosti.
Kultura i umetnost u Šidu: da li je izvodljivo realizovati ova dva važna segmenta kroz šidsku omladinu i publiku?
Naši gradjani znaju šta je prava vrednost i to mi daje hrabrost da radim dalje, jedino to. Znam da smo pod jednom od prošlih vlasti bili ozloglašeni i na nekoj crnoj listi pa su čak i pojedini ljudi imali problema da dolaze na naše predstave jer bi bili vidjeni i zatim naribani. Ali to je samo dokaz da je svaka vlast samo prolazna faza jednog doba. Za sebe mislim da sam uspešan jer sam uspeo da našu publiku privučem u pozorište i da im pružim predstave koje oslikavaju njihovu svakodnevicu, ali na neki drugi način, ne klasično. I dok se god bavim temama koje zanima ljude u okruženju u kojem živimo dotle ćemo i imati publiku .
Vaše predstava SOBA ZA USPAVANKU dostigla je veliki uspeh s obzirom na to da ste se plasirali na pokrajinsku smotru sa njom i sa predstavom KAD PIRANE UTIHNU 3D. Možete li nam reći odakle ste dobili inspiraciju da režirate ove dve predstave?
Soba za uspavanku je predstava na kojoj sam ja sam dugo radio. Znate, najvažnija vam je ideja kad imate ideju, realizacija je mačiji kašalj. Tu ideju odavno imam, mislim čak par godina, al’ ja uvek čekam da mi se za neku ideju slože kockice.
Priče koje sam iskoristio za predstavu su istinite skinute sa raznih foruma na kojima su se ljudi ispovedali i pričali svoje priče. Ja sam ih samo dramaturški obradio i realizovao na sceni.
Mislim da je naše postojanje na ovom svetu, da budemo humani i dobri ljudi, to nam je jedini životni zadatak, ali se bojim da ne misle svi tako. Jedno znam da su svih 50 aktera u ovoj predstavi dobri i plemeniti ljudi i da su svesni da sa ovom predstavom čine pravu stvar. Ja predvidjam ovoj predstavi dug život i veliki uspeh.
Što se tiče predstave Kad pirane utuihnu 3D to je predstava koja se bavi genetski modifikovanom hranom i kloniranjem ljudi. Tekst sam isto ja pisao jer najviše volim da pišem za moje glumce i tekst na zadatu temu da prilagodjavam njima.
Ta predstava je jedan apsurdno iščašen mjuzikl u kojem se ludi doktori igraju sa ljudskim organima. Simbolično zar ne? Tako i danas svi koji imaju vlast, se lako igraju sa našim organima: ispiraju mozak, otimaju dušu , guše nas, a to sve rade jer smo mi mirni, ne bunimo se i sve to dozvoljavamo jer njihova laž da će nam biti bolje sa njima na čelu polako postaje nama lažljiva istina koju mi lako gutamo kao narod.
Šta mislite, kako je publika doživela predstavu SOBA ZA USPAVANKU?
Mislim da je publika ostala zatečena sa samo temom i samim načinom. Pošto u predstavi pored odraslih glumaca igraju i deca, mislim da to najviše pokreće emocije. Ali ja nisam ovu predstavu stvorio samo da bi neko došao, odgledao, isplakao se i otišao kući, nego da se zapita, razmisli i reaguje. Ja verujem da je svaki roditelj koji je odgledao ovu predstavu, kad je došao kući, zagrlio svoje dete.
Svaka Vaša predstava ostavlja trag, prenosi poruku onima koji je gledaju. Može li se time zaista promeniti svest građana ili je to samo trenutni efekat po vašem mišljenju?
Pozorište je uvek služilo za te stvari. Zato kroz istoriju i nije bilo tako omiljeno. Mnogi vladari su prvo želeli da u njihovim dvorovima bude pozorište jer tako su najbolje mogli da komuniciraju sa gradjanima. Molijer je bio u kandžama Luja XIV koji ga je pratio uz svaku izgovorenu reč na sceni. Mnogo predstava i filmova je zabranjeno od strane vladara jer su oni mogli u ljudima da promene svest o trenutnom.
Moje predstave se uvek bave socijalno – političkom problematikom, jer živimo u jednoj zemlji gde ne postoji vrednovanje pravih vrednosti nego se samo vrednuje politička pripadnost. Mislim da su sve moje predstave u publici probudile svest da se moraju sami izboriti za svoju pravdu i da je navažnije ostati čist pred sobom.
Šta očekujete u narednom periodu s obzirom da Vama i Vašim glumcima predstoji pokrajinska smotra?
Što se tiče predstave očekujem da će dobro proći. Za glumce je to najveća nagrada.
A što se tiče mene lično, ne očekujem ništa od tih nagrada. Samo mi je veliki uspeh ako i dalje uspem da okupljam veliki broj ljudi oko scenske umetnosti jer to mi je veliki znak da nisam šarlatan nego cenjen čovek čija se umetnost prepoznaje i razlikuje od drugih. Ja sam izgradio svoj stil i neki drugi pozorišni jezik i u tome vrlo lako plivam. Za druge velikaše koji i ne cene moj rad, ja i ne marim mnogo jer sam svestan da se mojim uspehom i oni se ogrnu ponekad, a to mi je odlična stvar, jer isti ljudi zavise od mog uspeha.
U moj grad ću uvek doneti nagradu kroz moj rad. Što znači ako ikada odem iz njega za mnom će ostati trag, a kad oni odu za njima neće ostati ništa.
Imate li u planu neko novo ostvarenje kojem se šidska publika može obradovati u skorijem periodu?
Nastavljamo mi dalje sa radom. Već u septembru, predstava koja već 3 godine živi, “Želim da se oslobodim” ide na gostovanje u Beč . To nam je onako najveće blago jer su nas ljudi pozvali da gostujemo u njihovom pozorištu. Što se tiče novih predstava, planiram svašta, ali za ovu godinu nije budžetski planirano tako da nova predstava treba da čeka bolja vremena.
Predstavu „Soba za uspavanku“ možete pogledati na youtube-u, OVDE
***
POSTANI DOPISNIK! Ukoliko i ti želiš da postaneš dopisnik i pišeš o mladima iz svog kraja, prijavi se popunjavanjem kratkog formulara. Više informacija i link ka formularu ovde. Nije neophodno prethodno iskustvo, već isključivo entuzijzam i želja da se dobar glas o tvom kraju daleko čuje! Otvoreno za sve mlade od 15 - 35 godina.
