Да ли би требало слободно испољавати бес? А жељу за осветом? Да ли би требало у потпуности преживљавати тугу и страх? Очигледно не...
ФОТО: Emociones saludables
Превела: Анђела Гашић
На Интернету постоје многи чланци који говоре о користи испољавања негативних емоција у којима се јавља уобичајена грешка, јер се инсистира на томе да је решење испољавати их без устручавања или ослободити их се на различите начине. Чак се тврди и да су негативне емоције саставни део људског бића и да их треба у потпуности преживљавати. То није тачно.
Не треба се стидети такозваних негативних емоција, нити им се треба предати. Не решавају се потискивањем, али не треба ни дозволити да нас савладају. Емоције треба да разумемо и да научимо како да их решимо.
Питање није тако једноставно
Свака околност може да захтева другачији одговор на питање да ли треба испољавати емоције или не. На пример, бес и жељу за осветом је увек боље исконтролисати, али не треба се задовољити искључиво тиме, већ треба да научимо да их решимо како у будућности не бисмо морали да их трпимо. Можемо, пак, да будемо врло јаки и да не осећамо бес. Освету треба решити, она никад ништа не поправља, а погоршава ментално здравље.
Ако се осећа жеља за плакањем, генерално је боље урадити то. Ако се ради о спонтаном, повременом испољавању, то не наноси никакву штету, здраво је (ако се плашите да плачете пред другима, тај страх ће вам помоћи да научите да се изборите са емоцијама). Ако се плакање често понавља, указује на то да постоји дубљи проблем који треба решити.
Страх је потребно признати, бити свестан његовог присуства и не дозволити да нас савлада. Не треба мешати страх са осећајем који се јавља приликом уочавања опасности (ово двоје се могу појавити заједно или не). Страх је увек штетан и требало би научити како се решава, док уочавање опасности може бити корисно.
Има ситуација у којима нам здрав разум указује на то шта може бити прикладно а шта не
У случају, на пример, једног лекара, који треба да саопшти детету да има озбиљну болест, плакање пред пацијентом није најбољи начин за стварање поверења, иако осећа тугу због тога. Са друге стране, ако је пацијент лекаров врло близак род, неиспољавање емоција може изазвати супротан ефекат, то да се пацијент осећа одбијеним или занемареним.
Шта је онда најбоље?
Када постоји физички бол, са њим се треба суочити, и на одговарајући начин залечити извор бола (рана, инфекција, болест...) што је пре могуће. Са емоцијама и психолошким конфликтима, осим у неким изузецима, ситуација је слична.
<�имг цласс="флоат"срц="хттп://с10.постимг.орг/јс275двтл/фреедом_негативе_емотионс_јпг_тхумб_Ид_2272826.јпг//"/>
ФОТО: Press online
Такозване негативне емоције (страх, туга, мржња, бес, жеља за осветом...) су последице нерешених психолошких конфликата, оне су емоционална страна тих конфликата. Стога, оно што је најважније, испољили их или не, је да научимо да се суочимо са њима на одговарајући начин (да их не потискујемо, нити да дозволимо да нас савладају) и искористимо их као показатеље, мерила тих конфликата.
Дакле, оно што је заиста најважније је да научимо да решавамо конфликте који узрокују те негативне емоције.
ИЗВОР: Huffington Post
Анђела Гашић
***
Прочитајте и:
Kako proceniti kome da verujemo?
6 tehnika za odbranu od manipulacije
Nekoliko koraka do pozitivnih misli!
***
Овај текст настао је нашом жељом да млади који желе да се опробају у превођењу текстова то искуство стекну и унапреде код нас. Уколико желиш да будеш преводилац у нашем младом тиму ЦВ уз један преведени текст, са изворним, пошаљи на [email protected] са назнаком Пријава/Преводилац. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових чланова вршимо до сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE