Да ли је једнојезичност неписменост XXИ века?

ФОТО: Pixabay

Превод: Сања Бојић

Представљао је програм усвајања другог језика, водећи га у малој и конзервативној држави Јута, када је изговорио следећу реченицу: „Једнојезичност је неписменост XXИ века”. Публика му је аплаудирала, експерти су почели да хватају белешке, а они мање стручни почели су да наилазе на ту реченицу лутајући друштвеним мрежама. „То је била једна од оних реченица које просто изговориш и не размишљаш о њеним последицама”, признаје Робертс.

Као што је чињеница да неко не уме да чита и пише одређивала професионалну и друштвену будућност једне особе с почетка XX века, данас чињеница да неко говори само свој матерњи језик ствара препреку за улаз на тржиште рада за сваку младу особу, тврди Робертс. „Из економских разлога, знање другог језика је постало неопходна додатна вештина за посао”, каже стручњак.

Усвајање других језика
Све је почело као изазов под утицајем хиспанске заједнице у САД-у: интегрисати шпански у учионице у окрузима Дејвис и Гренит. И то не као други језик, већ (као језик наставе), са идејом да ученици проведу 50% времена учећи на енглеском језику, а преосталих 50% на шпанском језику.

Програм се показао успешним и убрзо се проширио. На државном нивоу је покренут 2009. године, а те исте године је у нејму учествовало 1400 ученика. Кроз пет година, програм се проширио на 25 хиљада ученика само у Јути, док су и друге државе попут Делавера и Индијане почели да га примењују. Данас обухвата пет језика: шпански, француски, кинески, португалски и немачки. Ускоро ће им се придружити арапски и руски.

Енглески више није у моди
Енглески језик је трећи на свету по броју изворних говорника. Ако му се додају говорници енглеског као другог језика, онда се са 800 милиона говорника пење на лествици као други језик на свету по броју људи који га користе, одмах после мандаринског.

Али, према Робертсу, земље енглеског говорног подручја имају једну ману у односу на друге земље, посебно оне земље у развоју. „Ми у САД-у и, у некој мери, људи из Велике Британије и других бивших колонија британске империје ослањамо се на наше знање енглеског језика. Мислимо да можемо преживети у свету ако говоримо само енглески језик”. Али то више није могуће. „Енглески језик је био језик XX века. Али тамо куда свет иде, енглески ускоро неће бити доминантни језик“, објашњава Робертс. И што пре то схватимо, боље.

<�имг срц="хттп://с15.постимг.орг/хс6р74ат7/дицтионарy_1149723_1280.јпг" />
ФОТО: Pixabay

„Језици су основне и неопходне вештине како би млади људи XXИ века могли да комуницирају са светом и на тај начин напредовали у својим каријерама”. Нешто што, према овом стручњаку, много боље усвајају земље у развоју. „Све актуелне мреже којима располажемо су невероватан извор информација. Особа која не може да приступи тим информацијама, било због тога што је компјутерски или језички неписмена, остаје ускраћена за нова знања”, додаје Исабел Маргарита Лопес, дечији неуролог специјалиста за језике на Клиници Лас Кондес, у Чилеу.

У свету где се све брже живи, међусобно повезаном и глобалном, говорити други језик је одскочна даска за трећи, па чак и четврти језик. „Доказано је да једном када научиш други језик, твој мозак је припремљен да са већом лакоћом усвоји и трећи језик”, каже Робертс, који преферира да говори о “трилингвизму” уместо о “билингвизму”.

У ком узрасту почети?
Програм у Јути почиње у првом разреду, са децом узраста између пет и шест година. „Започети учење другог језика у раном узрасту, кроз школовање, је веома ефикасно у погледу трошкова и резултира високим нивоом компетенције“, уверава Робертс.

Међутим, процес може започети и раније. Људски мозак има генетичку и биолошку склоност за говором и усвајањем језика. И док је мозак „незрео“, лакше ће савладати различите језике. „Када су деца мала више су осетљива на фонеме и у неком моменту их могу произвести. Са временом ова осетљивост се смањује, а способност продукције постаје ужа“, објашњава Лопес.

Не утичу само економски фактори на учење другог језика. Такође је битна и културна баштина, каже Робертс. Деца су способна да истовремено науче чак неколико језика, ако ти језици за њих имају одређени емотивни значај. Као, на пример, у мултикултуралним паровима, у којима оба родитеља говоре различите језике. „Потребно је више времена да проговоре, али усвајају језике као изворни говорници“, објашњава неуролог. И то је квалитет који се, колико год после учили, не може усвојити. „Да бисмо говорили попут изворних говорника морамо учити језик од раног узраста“, закључује докторка. „Што раније почнемо, језик се више „уреже“ и можемо га користити течније и са мање грешака“.

<�имг срц="хттп://с2.постимг.орг/5јрв8цдфт/бацкгроунд_20736_1280.јпг" />
ФОТО: Pixabay

Чак и када прође много времена а да нисмо користили један језик, ако је научен у детињству он заувек остаје у неком делу мозга. Само је потребно „извући“ га, поново увежбати и активирати га. „На неки начин је знање језика попут вожње бицикла. Ако је не практикујеш неколико година и решиш да обновиш знање, вероватно ћеш пасти неколико пута, али после ћеш лагано наставити вожњу“, закључује Лопес.

ИЗВОР: BBC Mundo

Сања - вечити сањар!

***

Прочитајте и:

Zašto je kultura tako značajna?
Da li znate kako se menja vaša profesija?
Zbog ovoga je Excel značajan u poslu

***

Овај текст настао је нашом жељом да млади који желе да се опробају у превођењу текстова то искуство стекну и унапреде код нас. Уколико желиш да будеш преводилац у нашем младом тиму ЦВ уз један преведени текст, са изворним, пошаљи на [email protected] са назнаком Пријава/Преводилац. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових чланова вршимо до сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti