Познати кинески мислилац, Сун Тзу рекао је: „Ако познајете свог непријатеља и знате себе не треба се бојати исхода стотине битака“. Због динамичнијих промена у окружењу, а нарочито технолошких, организације све више прибегавају стратешком планирању и увођења процеса стратегијског менаџмента као свакодневне активности у организацији. Према томе, да би предузеће опстало у савременим условима пословања, мора бити конкурентно.
Бенцхмаркинг је данас саставни део стратегије унапређења пословања за успешне компаније, које значи - бити најбољи од најбољих, односно најбоља перфоманса која може бити остварена. Што значи да у условима стагнације бенцхмаркинг за компанију значи да треба мењати дотадашњи начин пословања, и окренути се већим али реалнијим циљевима. Можемо закључити да пракса бенцхмаркинг-а, уствари, одувек постоји, и то не само у бизнису.
Али поставља се питање: Ко је одговоран за његову реализацију? Сам процес бенцхмаркинга надгледа и спроводи топ менаџмент. Али његов успех зависи и од учесталости запослених у његовој имплементацији, као и од свесности запослених о неопходности поређења ради отклањања недоумица организације у вези са нивоом напредовања запослених. Може се вршити поређење процеса у оквиру различитих делова исте компаније, поређење са лидерима, као и поређење процеса са другим оргаизацијама конкурентног или неконкурентног карактера.
Потребно је нагласити да је бенцмаркинг континуалан процес који се не завршава чим се примете одређена побољшања, већ се границе стално померају и достижу се нови циљеви. У литератури се често може срести констатација да је бенцмаркинг начин живота, пословања и имиџа једне компаније.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностимаа OVDE