Prevela i priredila: Jelena Borzaški
FOTO: diybeer
-Smatra se da je čovek rešio da uzgaja biljke da bi dobio hranu pre 10 000 godina
-Ali neki naučnici tvrde da je proizvodnja alkohola (vrenje) pokrenulo poljoprivredu
-Pivo je prvim poljoprivrednicima obezbedilo brojne prednosti, kažu stručnjaci
Neki naučnici tvrde da je pivo -ne hleb- razlog zašto je prvi čovek usvojio društvo zasnovano na poljoprivredi pre 10 000 godina; što je jedan od ključnih momenata u našoj evoluciji.
Kultivacija žitarica je predstavljala prelazak sa lovačko-sakupljačkog načina života, i široko je rasprostranjena teorija da su žitarice korišćene za pravljenje hleba, ali stručnjaci tvrde da je mogućnost za proizvodnju piva dovela do želje da se ljudi skrase na jednom mestu i osnuju farme.
Jedan od njih je Patrick McGovern, direktor Biomolekularnog, arheološkog projekta za kuvanje, fermentisana pića i zdravlje, na Univerzitetu u Pensilvaniji.
Prvo piće- Drevni ljudi su uzgajali biljke da bi pravili pivo- ne hleb kao što se prvobitno mislilo
On kaže da pivo ima niz prednosti pored opojnih efekata i ukusa, kao što su visok nivo vitamina B, prisustvo esencijalne aminokiseline lizin, a tu je i činjenica da je bilo sigurnije piti pivo nego vodu, jer je vrenje ubijalo sve bakterije i viruse.
„Sa 4 do 5 procenata alkohola, pivo je moćno sredstvo za promenu svesti, ali i lekovita supstanca“, je rekao naučnom magazinu , dodajući da su drevni pivari bili i lekari u svojoj zajednici.
On je naglasio kako su tragovi žalfije i majčine dušice, koji imaju antikancerogena svojstva, pronađeni u antičkim egipatskim teglama piva. Slično je i pelen, koji takođe sadrži agense za borbu protiv raka, pronađen u drevnom kineskom pirinčanom vinu.
Kako je zapravo čovek otkrio pivo?
Veruje se da je čovek prvo naučio da pravi jednostavnu kašu od ječma.
Zatim prirodni kvasac, možda dobijen od insekata, bi fermentisao kašu i stvorio osnovni tip piva.
Zapravo je lakše bilo napraviti pivo nego hleb.
Nakon ovoga ljudi su počeli da kultivišu biljke, nastanjujući se, da bi se starali o usevima.
Uzgajanje žitarica putem poljoprivrede je bilo prilično oskudno da bi imalo koristi kao hrana, i umesto toga je korišćeno za proizvodnju piva, kažu stručnjaci.
Pivo je takođe uticalo na to da ljudi počnu da deluju kao zajednica, i konzumiralo se na proslavama i ceremonijama- kao i danas.
Teoriju o značaju piva prvi je 1950-ih podstakao naučnik Robert Braidwood sa Univerziteta u Čikagu, koji je izučavao praistoriju na Bliskom Istoku.
Ukazujući na zrna i srpove koji su pronađeni u naseljima Natufijanaca, koji su živeli od 19 000 do 13 000 godine p.n.e. u današnjoj Siriji, Jordanu i Izraelu, on kaže da je ječam razlog zašto su se ljudi skrasili i napustili nomadski način života.
On kaže da su žito koristili kao hranu, ali njegov akademski rival Jonathan Sauer kaže da bi njihova prosta tehnologija uz sav njihov rad dovela do bedno malog prinosa.
Stoga su oni hteli nešto što će im doneti više nagrada za njihov rad i što je vrednije od hrane- alkohol.
Teorija je podržana i od strane Solomon Katz-a, profesora antropologije na Univerzitetu u Pensilvaniji, koji tvrdi da ima veoma malo dokaza o popularnosti hleba.
Pivo bi obezbedilo dovoljno hranljivih sastojaka za prve ljude: vitamin B i esencijalnu aminokiselinu lizin.
U regiji jugozapadnog Irana, analiza pronađenih biljnih ostataka je pokazala da su samo 3,4 odsto bile pripitomljene žitarice. Katz tvrdi da su se bavili poljoprivredom i da su skladištili žitarice da bi pravili pivo.
On je rekao: „Pre je žeđ nego glad bila stimulans za nastanak poljoprivrede.“
IZVOR:Daily mail Autor: Sam Webb
***
Predložite portal iSerbia za izbor top 50 sajtova u 2013. na ovom linku .
