Da li se životinje smeju?

FOTO: Free digital photos

Prevela: Sanja Davidović

Praćenje majmuna

Majmuni i pacovi su do sada jedine poznate životinje koje mogu da se kikoću.
Koko, zapadna nizijska gorila poznata po svojoj veštini korišćenja znakovnog jezika, „smatra da je to što sam ja nespretna smešno” i bučno će se smejati, kaže Peni Paterson, predsednik Udruženja gorila sa sedištem u Kaliforniji. Patersonova kaže da veliki majmuni takođe imaju poseban „ho ho” smeh za posetioce koji im se posebno sviđaju.

2009. godine Marina Davila Ros, psiholog na britanskom univerzitetu u Portsmutu, sprovela je eksperimente u kojima je golicala odojčad i malde primate – poput orangutana, gorila i šimpanzi. Majmuni su odgovorili smejanjem – tehnički nazvano „vokalizacija izazvana golicanjem”. Rosova, koja proučava evoluciju smeha, upućuje na to da smo nasledili našu sposobnost da se smejemo od ljudi i poslednjeg zajedničkog pretka, velikog majmuna, koji je živeo pre 10 do 16 miliona godina. Njena najnovija studija ide korak dalje, pokazujući da šimpanze pokazuju „smešna lica” – smejanje, sa ogoljenim zubima, sa ili bez stvarnog smeha. Ovo ukazuje na to da „šimpanze mogu da komuniciraju na više ekslplicitnih i raznovrsnijih načina” nego što smo mislili, kaže ona. Slično je tome kako se ljudi mogu tiho osmehivati, dok pričaju, ili dok se smeju – pri čemu svako od njih prenosi posebnu emociju.

Ružičasto golicanje

Pacovi su takođe dobii tretman golicanja.
Jak Panskep, psiholog i neurolog na vašingtonskom univerzitetu u Pulmanu, otkrio je da golicanje kod pacova izaziva srećnu buku. Prema istraživanju objavljenom 2000. godine, kada su naučnici golicali glodare, životinje su pravile iste cvrkutave zvuke koje koriste tokom igre (to je buka iznad opsega ljudskog sluha). Nekima od laboratorijskih pacova se toliko svidelo golicanje da su pratili ruku koja ih je golicala.

Od tada, Panskep i njegove kolege pokazali su da je istraživačka igra ozbiljan posao – na primer, otkrio je da moždana kola odgovorna za smeh kod pacova mogu biti korišćena za proučavanje ljudskih emocija. Takođe je identifikovao sedam osnovnih emocioalnih sistema smeštenih u istoj oblasti kao i kod mozga sisara.
Njegovo istraživanje je čak pomoglo u borbi protiv depresije kod ljudi. Jedan antidepresiv u kliničkim studijama, pod nazivom GLYX – 13, ima svoje korene u istraživanju smeha kod pacova. To je primer „onoga što se može postići shvatanjem emocionalnih osećanja kod životinja ozbiljno kao mete za medicinski razvoj psihijatrije”, kaže Panskep.

Igra vodi do smeha

Mislimo da su pacovi i majmuni pametni, ali inteligencija nije ono što je uslov za smeh, Panskep dodaje.
„Možda bi trebalo pogledati sa druge strane”, on kaže, jer je moguće da „igra kod bilo koje vrste može da poveća socijalnu inteligenciju”.
Dakle, identifikovanje drugih životinja koje se smeju, on kaže, može biti stvar slušanja zvukova koje prave dok se zabavljaju. Ko zna? Možda ćemo jednog dana otkriti luckastu gusku (budalastu osobu).

IZVOR: National geographic

Sanja je večiti sanjar koja će pokušati da vam objasni nerazumljiv svet odraslih i njihove međusobne odnose.

***
Pročitajte i:

Objašnjenja ili izgovori?
Kako da izađete iz rutinske svakodnevice?
Dnevnik jednog idiota

***
Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected] sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti