Поседујете ли стереотип о томе како би људи са идејама требало да изгледају? У глави вам се можда овог тренутка приказује слика Алберта Ајнштајна са исплаженим језиком, Едисона са сијалицом у руци или занесеног Њутна испод јабуке, баш оне црвене? Или је то Стив Джобс у својој црној ролци док на подијуму представља најновији модел иПхоне-а? Како било, романтичне представе о генију су једно а у стварности ствари стоје другачије: идеја можда и не долази лако и сваком, али потребно је много прозаичног посла да се она и оствари.
Да ли су и ти људи који ствари спроводе у дело једнако битни као и они са идејама и где би ту могло да буде Ваше место?
Форбес је недавно објавио резултате истраживања на тему који су све типови личности потребни у оквиру једне радне организације која се бави иновативним идејама и спроводи их у дело. Неки од њих су више предузетнички, неки опет оријентисани на спровођење идеја у дело, али су сви једнако битни за успешно спровођење свих процеса.
Пре свега, истраживање показује да је неопходно да увек постоји тензија али и равнотежа између оних који воле да ризикују и оних који пред ризицима редовно устукну. У супротном, организација би могла лако да посрне у пропаст или да се једноставно укопа у месту. То је као код савршеног јела: ако сви зачини нису у одговарајућој равнотежи, узалудан је био сваки труд.
На основу истраживања, Форбес је дошао до пет круцијалних типова личности који морају постојати у свакој организацији која планира да успешно послује. Можете ли препознати ком типу Ви припадате?
1. Покретачи. Имају снажне личности и врше функцију лидера. Постављени циљеви и награде их јако мотивишу али пре свега желе да оставе трага и изврше утицај на друге. Прави су освајачи и воле да су на челу, воде пројекте ка остварењу и колико год да притом желе и себе да истакну на крају дана увек покажу шта су постигли. Могу бити и непажљиви и арогантни за време рада, али су незаменљиви. Покретачи воле ризичне и корпоративне стратегије, борци су за заштиту права и одлични у медијској индустрији.
2. Експериментатори. Они су упорни и отворени за нове ствари и представљају савршену комбинацију особина за спровођење нових идеја кроз све неопходне фазе процеса. Најбоље их описује реченица: „Где има воље, има и начина“. Перфекционисти и често радохоличари, поседују огромну количину посвећености када је у питању посвећивање времена и тешког рада за остваривање идеје у пракси. Врло су поносни на своје резултате али воле и да своју стручност деле са другима. На састанцима, они су ти због којих се осећате непријатно ако ухватите себе како смишљате шта ћете спремати за вечеру.
3. Омиљени ученици. Сви се сећамо оних школских другова који су увек први подизали два прста када би наставник поставио питање. Штавише, понекад су умели и да дозивају наставнике како би их приметили и њих питали за одговор. Па, ова деце израсла су у један посебан сегмент радне популације. У чему су они добри? Хм... У свему, заиста: добро развијају бренд, истражују, проналазе праве сараднике, саветују колеге проналазећи њихове најкорисније особине и најбоља радна задужења. Они пробијају баријере и чине да се ствари догоде, ма шта да стоји против њих. У организацији заузимају високе положаје јер се на њима најбоље сналазе.
4. Контролори. Ово је онај тип људи који не воли ризичне и необичне подухвате а воли да све има под контролом. Ретко су тимски играчи и делови групе. Пре свега, битно им је да знају шта се тачно од њих тражи и онда ће сваку ствар ставити на своје место. Чине тек 15% запослених и воле екстреме: или фирме са више од 1000 људи или мале радне организације са не више од десеторо упослених. У првом случају су они ти који се баве бирократијом далеко од очију осталих, док у другом имају читаву област задужења потпуно под својом контролом. Никако не бисмо могли рећи да су визионари. Они примају наређења и спроводе их у дело.
5. Прирепци. Најмање ласкаво име, свакако. Они су ти који ће остале увек довести назад на земљу. Некако, имају улогу спанаћа у јелу: тек неколицина га воли али је неопходан да би комплетан укус био прави. Као ни контролори, ни овај тип радника не воли недефинисана радна задужења, увек тежећи конвенционалним методама и оном што је већ испробано у пракси. Када их питате да изаберу страну, они ће увек остати неутрални. Иако ове особине не звуче примамљиво, “прирепци“ су ти који су неопходни да би се занесењацима указало на границе и сувопарне ствари на које они ретко обраћају пажњу.
Истраживање Форбес-а указује на чињеницу да како једна компанија расте њени руководиоци све више увиђају потребу за увећањем кадра свих пет типова, једнако. И тако, свако пронађе своје место под сунцем.
ИЗВОР: Форбес