Da li ste za microcontent sharing?

Malo ko pamti kako smo živeli pre interneta. Pitamo se kako smo uopšte funkcionisali dok je postojao samo fiksni telefon. Možda niko i ne želi da se seća vremena kada informacije nisu bile u svakom trenutku dostupne, kada smo umesto da „guglujemo“ listali enciklopedije i priručnike. Kao da žalimo generacije svojih roditelja i one malo starije koji u mladosti nisu poznavali čari „onlajn“ života. Naravno, oni će reći da mi pripadamo izgubljenim i otuđenim generacijama i bespotrebno „visimo“ na kompjuteru. Nisu daleko od istine.

Jedna od najznačajnijih tekovina modernog doba nam je svakodnevno dostupna, pa umesto da je koristimo na najbolji mogući način, mi razmišljamo o lajkovima, tuđim životima ili se raspravljamo po forumima.

Međutim, koliko god bilo istine u pomenutim (stereotipnim) tvrdnjama, ipak možemo da se usredsredimo na inovacije i dobre strane interneta. Uvažavajući činjenicu da ljudi danas imaju sve manje slobodnog vremena, oni koji se bave internetom i savremenim komunikacijama uspevaju da pronađu način da iskoriste njihove prednosti. Kako su za većinu prošla vremena čitanja enciklopedija, stručne literature, pa i dnevnih novina, tako i na internetu sve manje čitamo opširne tekstove i analize, dok vesti samo „preletimo“, čitajući uglavnom naslov, podnaslov i istaknute delove. Zato mnogi budućnost internet komunikacije vide u izdvajanju pojedinih delova, video materijala i fotografija iz tekstova objavljenih na bilo kom sajtu, internet izdanju časopisa ili blogu. Tako postoje aplikacije programirane da sa različitih stranica izdvajaju i biraju vesti za vas, na osnovu vaših ličnih interesovanja (kao što je Zite) ili vaše trenutne lokacije (poput aplikacije za iPhone Spun).

Pitanje je trenutka kada će većina sajtova moći da ponudi takozvani microcontent sharing, termin za koji još nemamo adekvatan prevod, a koji podrazumeva deljenje kratkih i jezgrovitih sadržaja preko društvenih mreža. Tako će njihovi korisnici moći da prenesu samo određeni deo teksta, citat, sliku, video i fokusiraju se na ono što ih najviše interesuje. Svakako, to može biti mač sa dve oštrice, jer takav pristup sadržajima na internetu može predstavljati obesmišljavanje nečijeg truda, intelektualnog napora ili pokušaja da se nešto smisleno izloži. Međutim, gotovo sve što može da se zloupotrebi, takođe može i dobro da se upotrebi, stoga možemo da se nadamo da će microcontent sharing pomoći i onima koji kreiraju internet sadržaje i pišu tekstove, i onima koji ih čitaju. Oni prvi će možda više pažnje obratiti na svoj stil, teme kojima se bave i oblikovanje tekstova, dok će, nadajmo se, čitaoci uspeti da pronađu i razumeju suštinu sadržaja i požele da pročitaju i nešto više