Tweet

Autor: Dragana Milovanović

Још један понедељак. Звони аларм, вода пљуска у купатилу, у шољи се пуши кафа. Време је за одлазак на посао – да ли сте узбуђени или огорчени?
На ово питање се не може одговорити једноставним "да" или "не". Размислите о томе какав је ваш целокупан поглед на оно чиме се бавите, да ли је потребно да "замените наочаре" и како то можете учинити.


Дугорочно вс. краткорочно

Да ли волите свој посао? Сва мудрост одговора на ово питање је у следећем – колико дуго желите да радите тај посао? То је разлика између посматрања тих осам сати као рад, каријеру или позив.
- Ако радите, најважнија вам је плата. Није нарочито важно шта тачно постижете док год се на крају налази новац.
- Уколико свој посао називате каријером, желите да напредујете. Мотивише се вас то да вас други виде као узор за успех.
- Позив је проналажење задовољства и испуњења у самом послу, без обзира на новац и статус на радном месту.

Ова три различита приступа показују ваш став према количини времена које заправо желите (а не морате) да проведете у канцеларији. То може да примети и шеф када процењује вашу будућу сарадњу. Ако желите да останете ту где јесте, морате то да покажете. Ако надређени могу лако да уоче вашу посвећеност организацији и њеним циљевима, као и труд да имате квалитетне односе са колегама, биће сигурни да могу да рачунају на вас. Исти показатељи могу и вама самима да дају до знања колико вам значи ваше радно место.

Као Јованка Орлеанка

По легенди, храбра, млада Јованка Орлеанка је на божји позив отишла да се бори раме уз раме са француском војском. Тај осећај поноса, доприноса и обавезе се може довести у везу са послом. На први поглед, већина људи би највише волела да свој посао доживљавају баш као позив. Ако није тако, то ипак нужно не значи нешто лоше – зависи само од тога колико вам је посао приоритет. Наиме, посао је понекад само средство до циља до ког вам је истински, страствено стало – и то је у реду. Због тога је битно увек имати јасну листу најважнијих животних обавеза – од породице до хобија. Тек онда ћете умети да научите да расподелите своје време тако да будете задовољни и испуњени.

Ко је крив?

Ако после свих самопропитивања и ауторефлексије схватите да нисте задовољни својим послом, остало је још само да сазнате – ко је крив за то? Да ли је проблем у предузећу, организацији, колегама, шефу? Или можда ви тврдоглаво не дајете шансу свему томе? Пре него што дате отказ, покушајте да промените себе и свој поглед на ситуацију. Ако вам је досадно, пронађите изазове. Преузмите велики пројекат, будите ментор млађем колеги, идите на тренинге из своје струке. Стећи ћете самопоуздање и разбити рутину. Као што су за везу из снова потребни труд и компромиси, тако је и за посао. Ако вам већ узима велики део дана, онда то треба нечему да вреди – сами откријте чему.

Tweet
Коментари

ВЕСТИ