
Као сто је већ познато, психолози својим истраживањима и изучавањима долазе до врло интересантних закључака. У тексту који следи бићете у прилици да се упознате са чак 10 најзанимљивијих. Неки од њих ће Вас зачудити неки насмејати али сваки закључак, са сигурношћу, завређује пажњу.
1. Когнитивна дисонанца
Наш мозак није свемогућ, штавише, није способан ни да истовремено држи две контрадикторне тврдње у себи. Једна се, тако, увек прилагођава другој а да тога нисмо ни свесни. У оквиру једног истраживања доказано је да се људи мање жале на досадан посао уколико су за њега мање плаћени. Мозак не може да рукује са идејама да ради нешто што не воли и да је за то још и слабо плаћен а како је износ плате непромењива чињеница ми себе обмањујемо да посао заправо радимо из задовољства. Јер, зашто бисмо иначе. Трик успео а ми се питамо да ли уопште знамо шта мислимо, и шта је истина.
2. Халуцинације су нормална ствар
Некако, научили смо да мислимо како су халуцинације један од знакова лудила. Истраживања ипак показују да чак једна трећина „нормалних“ људи искуси неку халуцинацију за живота, да 20% људи халуциногена искуства има једном месечно а 2% једном недељно.
3. Плацебо ефекат
Сви смо искусили дејство овог феномена. Памтите и сами да се главобоља приметно смањи тек секунд након што попијете аспирин. Фармацеути ипак кажу да његово право дејство почиње тек након 15 минута. Али, ви знате да сте попили пилулу и већ вам је боље.
Понекад заборавимо колико су тело и ум повцезана целина а плацебо ефекат је најбољи пример тога. У медицини је ово честа појава а доктори кажу да је најучесталији у случају лекова против болова. Нека истраживања показују да је чак 80% делотворности прозака засновано на плацебо ефекту.
4. Покоравање ауторитетима
Госпођа у белом мантилу или господин са еполетама на раменима – свеједно је. Оно што је битно јесте да је људски ум много подложнији дејству ауторитета него што смо спремни да признамо.
Ко би потврдно одговорио на питање да ли би давао електрошокове непознатом човеку само зато што му је тако неко рекао. Наравно, одговорили бисмо одречно и оставили малу резерву за случај да је принуда јака. Међутим, чувена студија Стенлеy Милграма показала је да су људи у огромној мери спремни за овако нешто и то само зато што при сусрету са ауторитетом ми губимо уобичајене ставове и постајемо послушни.
5. Сањарење уништава мотивацију
Један од уобичајених начина како се људи самомотивишу јесте сањарење. Верујемо да ћемо мислећи о стварима до којих нам је стало добити и јачу вољу да на њиховом остварењу радимо. Није тачно.
Сањарење заправо умањује нашу усмереност ка циљу иако смо били убеђени да је обрнуто. Не само што при сањарењу заобилазимо све препреке које нас у стварности чекају већ и окусимо део колача и он тако престаје да буде онолико примамљив.
6. Слепило избора
Уверени смо да знамо који је наш тип особе од које можемо бити привучени. Генерално, свако мисли како га неке ствари привлаче код људи више од других и зашто је то тако. И увек смо спремни да образложимо свој избор. Али, можда би било боље да престанемо да постављамо погрешна питања и дајемо бесмислена објашњења.
У питању је заблуда и окоштала навика а избор је заправо потпуно слеп. Испитивања показују да правила привлачности нису рационална категорија и да би требало престати са образлагањима. Јер, аргументи долазе увек тек након што смо привучени, никако пре. У ствари, неки разлози увек постоје али то нису они исти које свесно проналазимо.
7. Две главе ипак нису паметније од једне
Можда јутро и јесте паметније од вечери али две главе најчешће нису паметније од једне. Ако сте икада покушали да партију шаха одиграте у паровима схватате о чему је реч.
Тактика да се за идејама трага у групи потпуно је погрешна. Јер, у том случају људи постају лењи, заборављају своје идеје док слушају туђе, а оне којих се сете плаше се да изнесу. Идеално је, са друге стране, да се за идејама трага у самоћи а да се у групи оне само анализирају.
8. Никада не игноришите своје мисли
Често нам кажу, често и сами кажемо другима „не мисли о томе“ али би било боље да престанемо. Свако потискивање мисли је контрапродуктивно а поменути савет је једноставно лош.
Ствар је отприлике иста као када вам неко каже „немој да замислиш ружичастог слона“. Аутоматски га замишљате. Оно што се дешава када покушавамо да о нечему што нас мучи не мислимо јесте супротно жељеном ефекту – мисао се увек изнова враћа и то као још јача. Зато је много боље потражити решење за проблем о ком не желимо да мислимо.
9. Можемо радити две ствари истовремено
И поред свих ограничења мозга, уз добар тренинг може се постићи много тога. Између осталог можемо се извежбати да радимо више ствари истовремено. На пример, сваки човек уз тренинг може научити да чита и пише истовремено. Двојица волонтера успела су након 16 недеља тренинга да читају текст и категоризују речи из њега истовремено и све то за исто време које им је на почетку испитивања било потребно за само читање.
10. Све је у малим стварима
Навикли смо да мислимо како су крупни догађаји у животу попут дипломирања, венчања, рођења детета оно што је најбитније. А оно од чега наша срећа највише зависи заправо су свакодневне ситнице, које најчешће и не примећујемо али од њих зависимо. Иста ствар је и са задовољством послом којим се бавимо – уместо од плате и услова рада много је јачи утицај малих ствари са којима се на радном месту сусрећемо.