Da li ste znali?

Kao sto je već poznato, psiholozi svojim istraživanjima i izučavanjima dolaze do vrlo interesantnih zaključaka. U tekstu koji sledi bićete u prilici da se upoznate sa čak 10 najzanimljivijih. Neki od njih će Vas začuditi neki nasmejati ali svaki zaključak, sa sigurnošću, zavređuje pažnju.

1. Kognitivna disonanca

Naš mozak nije svemoguć, štaviše, nije sposoban ni da istovremeno drži dve kontradiktorne tvrdnje u sebi. Jedna se, tako, uvek prilagođava drugoj a da toga nismo ni svesni. U okviru jednog istraživanja dokazano je da se ljudi manje žale na dosadan posao ukoliko su za njega manje plaćeni. Mozak ne može da rukuje sa idejama da radi nešto što ne voli i da je za to još i slabo plaćen a kako je iznos plate nepromenjiva činjenica mi sebe obmanjujemo da posao zapravo radimo iz zadovoljstva. Jer, zašto bismo inače. Trik uspeo a mi se pitamo da li uopšte znamo šta mislimo, i šta je istina.

2. Halucinacije su normalna stvar

Nekako, naučili smo da mislimo kako su halucinacije jedan od znakova ludila. Istraživanja ipak pokazuju da čak jedna trećina „normalnih“ ljudi iskusi neku halucinaciju za života, da 20% ljudi halucinogena iskustva ima jednom mesečno a 2% jednom nedeljno.

3. Placebo efekat

Svi smo iskusili dejstvo ovog fenomena. Pamtite i sami da se glavobolja primetno smanji tek sekund nakon što popijete aspirin. Farmaceuti ipak kažu da njegovo pravo dejstvo počinje tek nakon 15 minuta. Ali, vi znate da ste popili pilulu i već vam je bolje.
Ponekad zaboravimo koliko su telo i um povcezana celina a placebo efekat je najbolji primer toga. U medicini je ovo česta pojava a doktori kažu da je najučestaliji u slučaju lekova protiv bolova. Neka istraživanja pokazuju da je čak 80% delotvornosti prozaka zasnovano na placebo efektu.

4. Pokoravanje autoritetima

Gospođa u belom mantilu ili gospodin sa epoletama na ramenima – svejedno je. Ono što je bitno jeste da je ljudski um mnogo podložniji dejstvu autoriteta nego što smo spremni da priznamo.
Ko bi potvrdno odgovorio na pitanje da li bi davao elektrošokove nepoznatom čoveku samo zato što mu je tako neko rekao. Naravno, odgovorili bismo odrečno i ostavili malu rezervu za slučaj da je prinuda jaka. Međutim, čuvena studija Stenley Milgrama pokazala je da su ljudi u ogromnoj meri spremni za ovako nešto i to samo zato što pri susretu sa autoritetom mi gubimo uobičajene stavove i postajemo poslušni.

5. Sanjarenje uništava motivaciju

Jedan od uobičajenih načina kako se ljudi samomotivišu jeste sanjarenje. Verujemo da ćemo misleći o stvarima do kojih nam je stalo dobiti i jaču volju da na njihovom ostvarenju radimo. Nije tačno.
Sanjarenje zapravo umanjuje našu usmerenost ka cilju iako smo bili ubeđeni da je obrnuto. Ne samo što pri sanjarenju zaobilazimo sve prepreke koje nas u stvarnosti čekaju već i okusimo deo kolača i on tako prestaje da bude onoliko primamljiv.

6. Slepilo izbora

Uvereni smo da znamo koji je naš tip osobe od koje možemo biti privučeni. Generalno, svako misli kako ga neke stvari privlače kod ljudi više od drugih i zašto je to tako. I uvek smo spremni da obrazložimo svoj izbor. Ali, možda bi bilo bolje da prestanemo da postavljamo pogrešna pitanja i dajemo besmislena objašnjenja.
U pitanju je zabluda i okoštala navika a izbor je zapravo potpuno slep. Ispitivanja pokazuju da pravila privlačnosti nisu racionalna kategorija i da bi trebalo prestati sa obrazlaganjima. Jer, argumenti dolaze uvek tek nakon što smo privučeni, nikako pre. U stvari, neki razlozi uvek postoje ali to nisu oni isti koje svesno pronalazimo.

7. Dve glave ipak nisu pametnije od jedne

Možda jutro i jeste pametnije od večeri ali dve glave najčešće nisu pametnije od jedne. Ako ste ikada pokušali da partiju šaha odigrate u parovima shvatate o čemu je reč.
Taktika da se za idejama traga u grupi potpuno je pogrešna. Jer, u tom slučaju ljudi postaju lenji, zaboravljaju svoje ideje dok slušaju tuđe, a one kojih se sete plaše se da iznesu. Idealno je, sa druge strane, da se za idejama traga u samoći a da se u grupi one samo analiziraju.

8. Nikada ne ignorišite svoje misli

Često nam kažu, često i sami kažemo drugima „ne misli o tome“ ali bi bilo bolje da prestanemo. Svako potiskivanje misli je kontraproduktivno a pomenuti savet je jednostavno loš.
Stvar je otprilike ista kao kada vam neko kaže „nemoj da zamisliš ružičastog slona“. Automatski ga zamišljate. Ono što se dešava kada pokušavamo da o nečemu što nas muči ne mislimo jeste suprotno željenom efektu – misao se uvek iznova vraća i to kao još jača. Zato je mnogo bolje potražiti rešenje za problem o kom ne želimo da mislimo.

9. Možemo raditi dve stvari istovremeno

I pored svih ograničenja mozga, uz dobar trening može se postići mnogo toga. Između ostalog možemo se izvežbati da radimo više stvari istovremeno. Na primer, svaki čovek uz trening može naučiti da čita i piše istovremeno. Dvojica volontera uspela su nakon 16 nedelja treninga da čitaju tekst i kategorizuju reči iz njega istovremeno i sve to za isto vreme koje im je na početku ispitivanja bilo potrebno za samo čitanje.

10. Sve je u malim stvarima

Navikli smo da mislimo kako su krupni događaji u životu poput diplomiranja, venčanja, rođenja deteta ono što je najbitnije. A ono od čega naša sreća najviše zavisi zapravo su svakodnevne sitnice, koje najčešće i ne primećujemo ali od njih zavisimo. Ista stvar je i sa zadovoljstvom poslom kojim se bavimo – umesto od plate i uslova rada mnogo je jači uticaj malih stvari sa kojima se na radnom mestu susrećemo.