Ко има право на студентски дом и зашто су студенти државних факултета привилеговани у односу на оне који студирају на приватним факултетима?
Autor: Saša Stevanović
ФОТО: Večernje novosti
Професор др Миливоје Павловић је у svom tekstu u Politici изнео мишљење да сви студенти треба да имају право на дом, без обзира на то да ли студирају на приватном или државном факултету. Немам намеру да полемишем са професором, него само желим да истакнем неке ствари које тренутно утичу на неједнакост студената приватних и државних факултета. Тренутна ситуација је таква да се кандидати рангирају на основу два критеријума:
1. успеха оствареног у претходном школовању и
2. социјално-економског статуса породице.
Слажем се са професором да право на дом треба да имају сви, да не треба делити студенте приватног и државног факултета и да сви треба да имају дом, ако им је потребан. То данас није случај, јер и сада право на дом имају само студенти на буџету. Све би то било у реду, да је код нас ситуација нормална, али није.
Први критеријум одмах показује немогућност рангирања свих студената. Зашто? Зато што критеријуми, приликом полагања испита, на државним и приватним факултетима нису исти. При томе не мислим да су студенти приватних факултета глупљи или неспособнији од колега са државних факултета, него да критеријуми нису исти, тј. на државним су, за сада, строжи. Можемо причати о разним аферама на државним факултетима око поклањајна оцена и поткупљивању професора, али то и даље не доказује да су критеријуми исти.
Друг из средње школе није успео да положи поправни испит из математике, а на приватном факултету има просек оцена, из три врсте математике, 9.67. Тако нагли скок заинтересованости за математику није уобичајен, мора се признати.
<�имг цласс="тфлоат" срц="хттп://с4.постимг.орг/дцвснлт2л/дом_3.јпг" />
ФОТО: Принт Сцреен - Youtube
Постоје разлике у критеријумима и међу државним факултетима. Тако је на Факултету организационих наука (ФОН) много лакше бити добар студент, него, на пример, на Медицинском факултету. Када се критеријуми буду изједначили на свим факултетима, тек тада ће моћи да се полемише о рангирању свих студената. Да ли је то реално и остала слична питања, оставићу за неки други текст, неку другу расправу.
Други критеријум је такође проблематичан. Колико први критеријум иде на руку студентима приватних факултета, толико овај не иде. Ниједан приватни факулет није бесплатан, а чим неко може да плати школарину, претпоставља се да може и кирију за стан, тј. да му дом није потребан. На крају крајева, овај критеријум носи максимално један поен, што је скоро занемарљиво у укупној оцени.
Поред ових системских проблема, постоје многи други проблеми, као проблем корупције, тј. да се прогура неко ко није заслужио место у дому или проблем лоших услова у домовима или проблем продаје места у дому. Ови проблеми нису централна тема овог текста, али су вредни помена.
За крај бих се осврнуо на питање неједнакости критеријума на факултетима. Највећи део оцене приликом рангирања, директно је везано за оцене на факултету, а то опет зависи од критеријума. Моје мишљење је да се више државни факултети приближавају критеријумима приватних факултета, уместо да буде обрнуто, што дугорочно није корисно никоме и мислим да на то треба обратити пажњу.
Мислим, дакле постојим.
***
Прочитајте и:
Kako će izgledati učenje u budućnosti?
Koji ćeš fakultet ti da upišeš?
Gde će naši studenti? Školarine skupe!
***
Укључи се! Овај текст настао је нашом жељом да створимо алтернативни веб простор за студенте где могу да пишу и информишу се о оним темама које сматрају важним. Уколико желиш да и ти пишеш за студентску рубрику, твоје идеје су добродошле! Није потребно претходно искуство, већ само заинтересованост за студентска питања. Да бисте се пријавили кликните OVDE. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу!
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
Odricanje od odgovornosti
