FOTO: Dailymail
Preveo: Miroslav Kiš
„Nauči novi jezik i dobij novu dušu.“- Češka poslovica
Kada je Žak imao 12 godina, njegova majka je počela da govori sa njim samo na francuskom, njegov otac samo na grčkom, a on je pohađao školu na engleskom jeziku u Parizu. Naravno, Žak – čije ime je promenjeno – bio je ista osoba bez obzira da li je diskutovao o fizici sa svojom majkom na grčkom, ekonomiji sa ocem ili ćaskao o Džejmsu Bondu ili poslednjem delu Umri Muški sa svojim prijateljima u američkoj školi u Parizu. A ipak, činilo se da se njegova ličnost mogla uporediti sa plimom i osekom koja nadolazi i povlači se.
„Osećao sam se grubljim i agresivnijim na grčkom, jasnijim i konciznijim na francuskom, a kreativnijim i dugotrajnijim na engleskom“, izjavio je. „Ne osećaš zapravo razliku dok to radiš, ali primetiš kasnije.“
Za one sa asimetričnim jezičkim sposobnostima, jedan jezik može da bude posebno zamoran. Pričati ga će vas više terati da razmišljate duže i upornije, i moguće da ćete se osećati posle razgovora kao da ste igrali tenis od pet setova. Ipak, takođe će da vam pomogne da izbegnete „kognitivne zamke“, ili jezičke prečice koje mogu da uzrokuju greške kao što su davanje odgovora koji zvuče toliko pogrešno, da kada bi neko samo na sekund zastao i razmislio, bio bi potpuno siguran da smo napravili grešku. Ipak, za osobe koje uistinu govore dva ili više jezika, promena jezika može gotovo odmah da promeni nečiju ličnost.
Bendžamin Vorf, mladić is Masačusetsa, upisao se na Jejlov jezički departman pod mentorstvom Edvarda Sapira. Godinu dana posle, 1931., on je neformalno postavio hipotezu onoga što se danas zove „Vorfronizam“ ili „Sapir-Vorfova hipoteza“ tvrdeći da jezik ne samo da utiče na formiranje nečijih misli nego i na nečiji doživljaj fizičkog sveta. Nakon što je poredio engleski sa šonijem, centralno algokuinskim jezikom, kojim govori samo oko 200 ljudi, Vorf je zaključio da jezik kojim mi govorimo fundamentalno određuje naše poimanje sveta.
Na primer, ukoliko želimo da kažemo, „Ja čistim pušku nabijačem“ na šoniju, osoba mora da se obraća suvom delu nabijača („Pekw“), unutrašnjosti puške („Alak“), i zvuku koji se čuje prilikom čišćenja („H“), što sve kreira jednu reč koja objašnjava celu akciju: Nipekwalakha.“ Pričati šoni na taj način zahteva od izvornog govornika da razmišlja o svetu na fundamentalno drugačiji način.
Ipak, ove fundamentalne promene u načinu na koji su jezici konstruisani, prevazilaze ugrožene dijalekte.
U grčkim rečenicama, glagol dolazi na samom početku rečenice i (kao i u španskom) njegova konjugacija otkriva ton i značenje ostatka rečenice, navodno dozvoljavajući malo agresivniji govor. Atanasija Kalari je izjavila u The Economist, „Kada Grci komuniciraju, oni počnu svoje rečenice sa glagolom i forma glagola sadrži mnogo informacija tako da se odmah zna o čemu pričaju, posle prvi reči, i mogu lakše jedni druge da prekidaju.“
U Francuskom, subjekat i predikat moraju da budu relativno blizu jedan drugog u rečenici, u suprotnom može veoma brzo da postane nejasno; te stoga konciznost je ključna, i, sa neobično velikim rečnikom, francuski omogućava nekome da nađe ekstremno precizne reči sa specifičnim značenjima. U engleskom, reči teže da budu fleksibilne. („Tvitovao sam te: suprotno od „Ja sam poslao tvit“, na primer), lakše se rimuje (korisno u muzici i pesništvu), i uparivanje subjekta i predikata može da bude prekinuto velikom razlikom bez žrtvovanja koherentnosti. Pored velike publike, postoji razlog zašto Phoenix i Daft Punk pevaju na engleskom.
Ipak, teško je napraviti razliku između konstrukcije i kulture. Da li je to sam jezik koji nam daje nove ličnosti ili je to jednostavno pripadnost navikama kulture koja se vezuje za taj jezik? Da li su Skandinavci generalno tiši jer njihov jezik ima svega par grubih zvukova, ili je to zbog toga što je većina Skandinavaca umorna od pričanja sa strancima sem ako baš to ne moraju?
Isto je sa Špancima. Studija Dejvida Lunea i njegovih kolega na Baruh Koledžu navodi da je žena koja govori i američki i španski, gledajući istu reklamu na dva različita jezika o ženi koja obavlja kućne poslove, imala dva potpuno različita komentara. Naime, dok je reklamu gledala na španskom, ženu je opisala kao „sama sebi dovoljna... i jaka“, dok je u američkoj varijanti opisala kao „tradicionalnu“ i „zavisnu“. Da li ovo znači da je španski „jači“ i „sebi dovoljan“ jezik koji utiče na to kako govornik doživljava svoj svet, ili Španjolke kulturološki imaju veću predispoziciju da se osećaju agresivnijima prema ženama koje obavljaju kućne poslove?
A šta je onda sa potpunim preokretom jezičke kategorizacije? Kao što je opisano u Psihologiji Danas, ruski govornik koji uči engleski bi povezao “glass“ i „cup“ sa njihovim prevodima, „stakan“ i „chashka.“ Ipak, u engleskom, mi razne vrste stvari nazivamo „poklopcima“: poklopci za kafu za poneti, poklopci od stiropora, plastični poklopci, papirni poklopci… To znači da je u ruskom akcenat na obliku, ne na materijalu, tako da svi ovi „poklopci“ bi predstavljali „male čaše“ ili „stakanchiki.“ Zbog toga, da bi jedan ruski govornik pravilno naučio engleski (ili obrnuto), on mora da obrati pažnju ne samo na prevod već i na kategorizaciju (oblik : materijal, na primer).
Zbog toga je potrebno ne samo rekonstruisati kako mi razmišljamo o kulturi, već isto tako kako mi mislimo o stvarima, rečima, i svetu oko nas. Možda je isto tako, previše orvelovski da bi se razmišljalo kako promena jezika može da poveže naše misli. (na primer, da li bi potlačeni mogli da razumeju ili čak priželjkuju „demokratiju“ ako bi ta reč prestala da postoji?), ipak komparativna analiza između jezika i različitih studija pokazuju da je ovo takav slučaj.
Zatim, poklonici Harvardovog Stivena Pinkera, suprotstavljaju se Vorfanizmu, esencijalno tvrdeći da misli teže ka jeziku, i sve dok neko može da razmišlja o nečemu, taj može da formuliše način da to kaže. Ipak, ovo je sumnjivo u najboljem slučaju. Kao što bi Žak glasno rekao: „Raspravljati ekonomiju na francuskom je skroz druga priča od pričati o ekonomiji na grčkom.“
IZVOR: Matadornetwork
Miroslav je večiti avanturista, pozitivan mladić koji voli da putuje i upoznaje nove gradove i ljude i kasnije ih nosi u srcu sa sobom.
***
Ovaj tekst je nastao našom željom da mladi, koji imaju šta da kažu i doprinesu informisanosti i edukaciji naše omladine, prenesu svoje ideje i saznanja. Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima
