Tweet
Verovali ili ne, azijska zemlja Butan zvanično meri bruto nacionalnu sreću svojih građana!

Autor: Tamara Micković

FOTO: Pixarbay

Živopisni pejzaži kraljevine Butan smenjuju se od planinskih obronaka Himalaja do raskošnih ravnica sa obradivim poljima. Lepa priroda i uvek nasmejani ljudi su prva asocijacija na ovu, nama egzotičnu, zemlju. Ipak, formula sreće Butana nije nedostižna ni nedokučiva, naprotiv, veoma je jednostavna. Tajna je u brizi o sreći svakog stanovnika.

Butan mala zemlja sa manje od milion stanovnika, pa deluje da njenim vlastima nije teško da brinu o svakoj Butanki i Butancu (i, naravno, Butančetu). Međutim, u ovu kraljevinu je modernizacija došla kasno, pa neke druge, ekonomski jake, zemlje imaju veće šanse za bolji plasman na skali sreće.

Materijalno bogatstvo zemlje može značiti bolje obrazovanje, lakše rešavanje egzistencijalnih problema, lepše i prijatnije životno okruženje. Butan nas uči da je ono što je stvarno važno za sreću jedne zemlje ulaganje napora u poboljšanje kvaliteta života stanovništva i tu nema izgovora u ekonomskim i političkim okolnostima. Potrebno je aktivno raditi na iskorišćavanju onoga što je ponuđeno i napredak neće izostati.

Većinu stanovnika Butana čine budistički vernici, okrenuti ka unutrašnjem miru i skladu sa svetom oko sebe. Butanci imaju set pravila kojih se drže: određena površina zemlje mora uvek ostati pod šumom, broj turista koji godišnje može posetiti ovu zemlju je ograničen, a zanimljivo je da su prvi 2004. godine doneli zakon o zabrani pušenja na javnim mestima. Postoje pravila koja država postavlja pred Butance, ali i obaveze koje nastoji da ispuni.

Još 1972. godine javio se koncept bruto nacionalne sreće, kao zbir svih pojedinačnih nivoa sreće jednog Butanca. Kasnije je koncept razvijen tako da su i strani stručnjaci učestvovali u raznim projektima koji su se bavili ovom temom. Javila su se istraživanja koja su dovela do zanimljivih rezultata u vidu (izveštaja o nivou sreće u pojedinim zemljama ). Više nisu važna samo istraživanja bruto nacionalnog proizvoda i drugih ekonomskih statističkih koeficijenata, već je akcenat na pravim ljudima.


FOTO: Melissa-sama
Butan, predeo

Ali, kako meriti brojevima subjektivni osećaj kao što je lična sreća? Butanci su izdvojili neke aspekte koje smatraju važnim kao što su: zdravlje, obrazovanje, zaštita životne sredine, ekonomski razvoj, kultura, životni standard i slično. Izgleda očigledno i jednostavno, ali sreća nije neko nedostižno stanje. Ona je vrlo pristupačna, samo se treba usmeriti ka njoj kao što su to učinili Butanci.

U praksi se koeficijent sreće meri u procentima. Neki od pokazateljia visokog indeksa sreće u Butanu su to što, gotovo, sto od sto procenata dece ide u školu, a životni vek je udvostručen u poslednjih sto godina!

Kao 76. zemlja od 142. analizirane, prema istraživanju iz 2013, Srbija se sasvim sigurno ne može pohvaliti napretkom kakav beleži Butan. I pored toga, ono što Srbiji nikada nije manjkalo su mladi, entuzijastični ljudi koji se ne boje da menjaju svet. Među njim su tvorci aplikacijehappi
koja služi za merenje sreće.

U svakodnevnoj komunikaciji putem mobilih telefona, Interneta i drugih uređaja, mi nesvesno bezbroj puta putem emotikona izražavamo svoju sreću, tugu, zaljubljenost i slično. Happi meri količinu naših emocija izraženih na društvenim mrežama u sms porukama.

Da li bi ova inovativna aplikacija mogla da se iskoristi kao jedan vid merenja indeksa nacionalne sreće, bar među mlađom populacijom, ostaje da vidimo u narednom periodu. Do tada, možemo sebi postaviti zadatak da svakodnevno bar jednom učinimo nekoga happi i izmamimo mu osmeh :).


Tamara nikada ne pokušava da opiše sebe u jednoj rečenici kao što je ova.

Pročitajte i:

Happi– možemo li izmeriti sreću?
Na današnji dan nastala je prvoaprilska šala
Zašto volim ono što radim?

***

Ovaj tekst je nastao našom željom da mladi, koji imaju šta da kažu i doprinesu informisanosti i edukaciji naše omladine, prenesu svoje ideje i saznanja. Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Komentari

VESTI