Ова неупадљива сличица постала је обележје бројних мобилних апликација и сајтова. Сигурно сте је и сами користили. Али, да ли знате како се зове и како је настала?
ФОТО: UX Planet
Превела: Исидора Зецевић
Дугме звано хамбургер постало је свеприсутно на екрану наших мобилних телефона, таблета и рачунара. Али, одакле потиче тај симбол, шта представља и да ли људи знају шта значи?
Кад отворите било коју новију апликацију или веб сајт, приметићете необичну иконицу у горњем углу екрана. Састоји се од три хоризонталне линије, налик на знак једнако са цртом вишка. Ако кликнете, видећете да се под иконицом крије мени са опцијама.
Ова иконица се назива хамбургер зато што, уз мало маште, три линије личе на основне састојке овог јела – пљескавицу између две половине земичке. Као и сам хамбургер, који је ушао у јеловнике широм света, истоимена иконица се може наћи свуда на интернету и у апликацијама за мобилне телефоне.
„Прва познатија апликација која је увела хамбургер дугме била је Патх,“ каже Алекс Тугалски, дизајнер мобилних апликација. „Затим је и Фејсбук почео да га користи, а онда је ово дугме почело да се јавља у све већем броју апликација“.
Овакво дугме има бројне добре стране. „Највећа предност је то што дугме може да сакрије велику количину информација, а истовремено представља те информације на доследан и препознатљив начин. Одличан пример представља Фејсбук“, додаје.
Упркос томе, истраживања показују да ово дугме можда није баш толико корисно. „Спровео сам неколико испитивања“, каже Джејмс Фостер, програмер веб-апликација с Новог Зеланда, који је обавио вишемесечно истраживање употребе овог дугмета. „Сви резултати се слажу – многим корисницима сврха овог дугмета је много мање јасна него што програмери и дизајнери претпостављају“.
Од чега зависи колико људи користе то дугме? Фостерови тестови показују да се оно користи 7,2% чешће ако се испод три цртице дода реч „мени“. Кад се око хамбургера стави оквир, тако да више личи на класично дугме, повећање износи 22,4%. Ако се дугме потпуно замени речју „мени“, ту ће клинкути 20% више корисника.
Фостер наглашава недостатке хамбургер иконице: „То су само три хоризонталне линије. Лако се може десити да их уопште не приметимо, а не значе свакоме исто. То није недвосмислена порука са значењем ’Овде има још информација’“.
Пошто је дугме толико неупадљиво, то се одражава и на опције које се крију иза њега. „Кад нешто сакријете иза хамбургер иконице, корисници ће то теже наћи“. Далеко од очију, далеко од срца. Последица може бити да људи мање користе целу апликацију или сајт.
Тај проблем је приметио и новинар Глен Флајшман: „Још од 2013. године добијам мејлове са питањима како се користи апликација. Кад одговорим да треба да се кликне дугме у ћошку, питају ме ’Па зашто сте то сакрили чак тамо?’“
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с23.постимг.орг/гидјо6ехн/1410504319xероx-стар.пнг"/>ФОТО: SitePoint
Апликације временом постају претрпане, уз меније са мноштвом опција. Хамбургер иконица је ту понекад највећи кривац, јер нам допушта да додамо стотине опција у једну апликацију, а да не размислимо шта је заиста потребно а шта не.
Пре настанка хамбургера, који се данас крије у ћошку сваког паметног телефона, постојао је сличан симбол који су дизајнери претходне генерације називали отвором за вентилацију. Норм Кокс, графички дизајнер, радио је за компанију Ксерокс седамдесетих и почетком осамдесетих година 20. века. Дизајнирао је графички кориснички интерфејс за рачунар „Зерокс Стар“, где су настали неки од најранијих примера иконица и менија какве данас сви познајемо.
„Стар“ је имао низ дугмића за управљање. „С десне стране, на крају реда дугмића, налазио се чувени хамбургер, иконица која отвара мени с додатним подешавањима за садржај екрана, као што је форматирање и бројање страница“, објашњава Кокс, који има 63 године, а и даље се бави дизајном корисничког интерфејса.
„У Зероксу, нашим првим корисницима у шали смо говорили да је то вентилациони отвор за расхлађивање прозора. Обично би се насмејали, што би им приближило тај симбол и помогло да га лакше запамте.“
Кокс је готово заборавио на три линијице, које је нацртао као симбол за мени с додатним подешавањима. Није ни мислио на њих пуних тридесет година, али онда је његова креација доспела у центар пажње у дизајнерским круговима. „У време кад је иконица настала, био је то само један ситан детаљ, саставни део целине корисничког интерфејса“, каже Кокс.
Зашто се хамбургер уопште користи? Иако су екрани мобилних телефона умногоме напредовали последњих година, и даље је лакше да се учитају три линијице него реч „мени“, а да се при томе добро виде на свим врстама телефона.
Такође, не говоре сви корисници језицима где ова реч постоји. Превођење једноставних појмова у апликацијама, као што су „мени“ или „пошаљи на штампање“, назива се локализација и представља скуп и непредвидив процес. На пример, немачка реч „Сyстемстеуерунг“ или српска „подешавања“ двоструко су дуже од енглеске речи „сеттингс“.
„Радије се користе иконице зато што су мање и не захтевају локализацију. Нека енглеска реч од три-четири слова може да добије целих 20 слова на немачком или холандском“. Такође, иконице разбијају велике блокове текста у мање целине, па је мање напорно да се садржај прати и разуме.
Напослетку, изгледа да се ипак навикавамо на дугме у облику хамбургера, премда споро. Фостерово прво истраживање спроведено је 2014. године. Скорашњи резултати показују да корисници данас мало боље разумеју чему служи хамбургер.
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с24.постимг.орг/9284гс111/МQц_Xј_Qц.јпг"/>
ФОТО: Imgur
Изумитељ хамбургера, односно вентилационог отвора, не брине се за будућност свог проналаска. „Иако немам ни позитиван ни негативан став о томе како се данас користи, мислим да ће та иконица највероватније остати међу нама“, каже Кокс. „Цела дискусија само доприноси томе да она постане уобичајени елемент дигиталних производа“, додаје.
У дизајну је одавно познат стил у коме се дигитални елементи креирају тако да личе на стварне, препознатљиве предмете који нас окружују. Иза екрана се налази „радни сто“, десктоп, где рукујемо „документима“, а можемо и да их бацимо у „канту за отпатке“, представљену иконицом у том облику. Овај приступ се назива скеуоморфизам. Популаризовао га је Стив Джобс, али коришћен је и раније, а распрострањен је и данас.
ИЗВОР: BBC
Исидора уме да остави утисак да је одрасла особа, али и даље гаји радозналост и занимање за свет око себе.
***
Процитајте и:
Društveni mediji: Zašto i kako?
Zašto bi ipak trebalo da budete programer?
7 zanimljivih studentskih pronalazaka
***
Овај текст настао је нашом жељом да млади који желе да се опробају у преводењу текстова то искуство стекну и унапреде код нас. Уколико желиш да будеш преводилац у нашем младом тиму ЦВ уз један преведени текст, са изворним, пошаљи на [email protected] са назнаком Пријава/Преводилац. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових цланова вршимо до сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
