Autor: Иван Лалић
Уколико су „Крафтверк” измислили електронску музику, а „Депеш Мод” је увели у мејнстрим, онда су засигурно „Дафт панк” једни од последњих правих наследника поменута два бенда који су постали стожери модерне музике на прелазу између векова. Француски двојац у саставу Ги-Мануел де Омем-Христо и Томас Бангалтер су покренули пројекат „Дафт панк” крајем деведесетих, миксујући у својој музици хаус и синтпоп. Врло брзо су достигли светску славу са своја прва два албума: „Homework” из 1997. године и „Discovery” из 2001. године. Синглови „Around the world”, „One more time” и „Harder, better, faster, stronger” на су пречац освојили топ листе широм света и постали неизоставни програм дискотека и инспирација читавој генерацији ди-џејева.
По старом неписаном правилу по каријеру преломног трећег албума, ни „Дафт Панк” нису успели да избегну усуд који је пратио њихово издање из 2005. године, „Human after all”. Пратећи аналогију да након првог албума који служи за упознавање са радом неке групе следи комерцијалнији наследник, и француски електро-пионири су дошли до раскрснице. И на њој су изабрали још жешћи и опаснији пут, на којем су их пратили само они најсмелији фанови. Електронску музику су потпуно подредили својим семплерима и направили скоро савршену синестезију човека и машине. Музику за роботе.
Иронично, на том путу су изгубили већину следбеништва. „Robot rock” и <�а>„Хуман афтер алл”</а> су само појачали аутизам брижљиво негован од самих почетака, нагалашавајући својом нападношћу дистанцу између двојице уметника који су своју приватност чували кацигама и њихове публике. У сличном стилу су наставили и са својим саундретком за ребутовани култни СФ филм са почетка осамдесетих, „Трон”. Цео тај врло успели римејк се може посматрати и као један велики и сат и по дугачак спот за „Дафт панк”, са главним глумцима у кацигама и оделима од спандекса. Прогресивни имиџ Француза се савршено стопио са напредним дизајном филмске продукције, обогаћујући га музиком за 22. век.
Помало изненада, ову годину је у музичком смислу обележио и нови албум „Дафт панка” назван у складу са њиховом плодоносном сарадњом са компјутерским технологијама.
„Random access memories” иза свог назива који означава радну меморију рачунара, крије једно велико изненађење и заокрет. Бенд будућности и перјаница хард-електра је одлучио да направи корак уназад. Да се врати коренима и поново оживи време стварања електронске музике, седамдесете и осамдесете године прошлог века. Под јаким утицајем диска и синтпопа, Ги-Мануел и Томас су на све то одлучили да у коначном миксу дају предност чилауту као финалном изразу њиховог четвртог по реду албума. Добијени резултат је музика сасвим другачија у односу на било шта чиме су се раније бавили.
Спољња сарадња са вокалима је разноврснија него икад до сад, па тако на „РАМ-у” можете паралелно чути легенде попут Đорђа Мородера, Нила Роџерса и певача „Строукса”, Джулијана Казабланкаса, како се савршено уклапају са француским андерграунд ди-џејевима и продуцентима и комерцијалним америчким хип-хопером Фарелом Вилијамсом („N.E.R.D”). Разноликост жанрова музике којим се колаборационисти баве ће за своју логичну последицу имати и диверзитет песама које се стапају једна у другу. Први сингл „Get lucky” својим гласом печатира Фарел Вилијамс и носи га право у дискотеке и клубове као загревање за целоноћни провод, баш као и његова друга сарадња на овом албуму, „Lose yourself to dance”. Раме уз раме са њима стају и уводна „Give life back to music” и сјајна „Fragments of time”.
Нежнију страну овог албума чине прави, правцати бисери чилаута и вероватно прве истинске Дафт панк баладе. „The game of love”, „Within”, „Instant crush” и „Beyond” су ствари уз које ћете лечити инсомнију, снижавати ниво свакодневног стреса и губити поглед на пучини мора.
Негде између та два света ће стајати три експеримента, тако својствена ранијим радовима „Дафт панка”. Најупечатљивија од њих и дефинитивно најзанимљивија песма на албуму је сарадња са чувеним аутором музике за филмове, Đорђом Мородером, која ће вас вратити назад директно у седамдесете. „Giorgio” може комотно бити подлога за било коју крими серију од пре тридесетак година, а да притом не губи ништа на својој допадљивости. „Motherboard” и „Contact” су поруке упућене другим световима и омаж свему што су за модерну музику електро-Французи урадили у претходних деценију и по.
Иако ће већина фанова и оних који уопштено воле музику пожурити да кажу како је „РАМ” један класичан ретро албум, вероватно ће ту и погрешити. Ово јесте музика која се снажно наслања на седамдесете и осамдесете, али не представља пуку продуцентску рециклажу што трује ТВ и радио-таласе у последњој деценији. Ово је микс прошлости и садашњости и давање потпуно новог живота жанровским класицима. Ово је ретро албум за будућност и поново нешто сасвим ново и сасвим другачије у односу на остатак музичке сцене. Ово је и идеалан летњи албум, музика коју морате имати у свом плејеру док се возите поред мора или једноставно испијате коктеле у плажној лежаљци. Ово је можда и најкомерцијалнији албум „Дафт панка” досад и сасвим сигурно најпријатније музичко изненађење у овој 2013. години.
Уживајте!
***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностимаа OVDE