Stres je deo naše svakodnevice – to znate. Živimo u vremenu kada su kriza, kredit, razvod i otkaz, ključne reči naših životnih romana. I to znate. Da vam kažemo da prestanete da pijete pivo ili čašicu-dve viskija posle napornog dana, verovatno biste se nasmejali. Da vam kažemo da ostavite cigarete, možda bi se i naljutili. Da vam kažemo da dišete duboko i izbrojite do deset, rekli biste da nemate vremena za to. Čini se, zapravo, da današnji čovek sve zna, a ipak je tako bespomoćan.
Ispričaću vam simpatičnu priču o nečemu što se dogodilo mom prijatelju:
Vozio se automobilom negde u sitne večernje sate, kada je najednom spazio auto-stopera. Odlučio je da se zaustavi i poveze mladića. Momak je bio veoma ozbiljan, i zamolio je mog prijatelja da utiša muziku, jer je ta muzika „suviše vulgarna za njegove ljude“.
- Za tvoje ljude? – pitao je moj prijatelj.
- Mi smo Šamani. Postojimo već vekovima i bavimo se isceljivanjem duše.
- Često stopirate?
- Oh ne, samo u slučaju nužde. Znate, mi ne vozimo, ne koristimo internet, ne koristimo telefon, ne nosimo sat.
- Ali kako znate koliko je sati?
- Gledamo u Sunce.
Pričajući mi kasnije ovu priču, moj prijatelj se smejao, pretpostavivši da se radi o korisniku narkotika. Verovatno. Ali i pored toga, mene je ova priča navela da se zapitam – da li mi ljudi zaista ubijamo našu intuiciju i onu izvornu životnu energiju koju posedujemo, koristeći svu tu tehniku i ostala sredstva za olakšavanje života? Zamislite da zaista ne postoje satovi. Mislite li da bismo bili izgubljeni u vremenu? Ja nisam sigurna. Možda je stres sa kojim živimo i na koji se žalimo, zapravo dobrim delom izazvan nezadovoljstvom pećinskog čoveka u nama, koji želi da živi u skladu sa prirodom. U želji da unapredimo čovekov život, ugušili smo jedan važan njegov segment – intuiciju i instinkt. Jer, u čovekovoj je prirodi da se bori i snalazi, pa paradoksalno, on sada kada mu je sve servirano, zapravo ne može da se snadje!
Šta činiti, kako napraviti balans?
Znamo da radite, znamo da imate obaveze. Ipak, sigurno možete da izdvojite jedan dan u mesecu kada ćete sebi dozvoliti da se potpuno isključite. A to znači: isključite telefon, isključite internet, skinite sat, skinite se goli! Prosto, zaboravite da živite u 21. veku. Ne morate ići na pusto ostrvo, sami se pretvorite u njega. Dragi ljudi će da se ljute? Neka se ljute. Ne mislite na rokove, ne mislite šta drugi misle o vama, ne mislite šta očekuju od vas. Raskinite na trenutak sa svojom rutinom, izgubite se u beskraju prostora i vremena. Ne odazivajte se na svoje ime.
Sutradan, kada budete dvostruko efikasniji jer ste napunili baterije, teško da će iko moći da vam prebaci za neodgovornost.
_thumb2.jpg)
