Danijela Pavić – Povratak u pobedničkom stilu

Dvadesttrogodišnja sportistkinja je do sada dva puta bila treća, a ovim prvim mestom je ujedno postala i jedina koja je za 40 godina postojanja kluba uzela seniorsko zlato. Ovim sportom se bavi skoro 15 godina i osvojila je oko 160 medalja, drugo mesto na balkanskom prvenstvu 2006. godine i iste sedmo na evropskom. Danijela, inače studentkinja četvrte godine na odseku za profesora razredne nastave Pedagoškog fakulteta u Somboru, posle jednogodišnje pauze u januaru je počela ponovo da trenira i vratila se na najbolji mogući način – velikom pobedom. U predstojećem periodu očekuju je balkansko i evropsko prvenstvo, u Rumuniji i Mađarskoj.

Zbog čega si posle toliko godina i uspeha prestala da treniraš džudo?
Nije mi se sviđala ekipa u klubu. Vladala je negativna energija i treninzi su bili relativno loši. Sada se situacija znatno popravila, tako da sam veoma zadovoljna i evo, kao što se može primetiti, vrlo brzo sam se vratila u formu i zauzela najsjajnije mesto.

Koliko je bilo teško vratiti se u staru formu?
Bilo je teško i veoma naporno, ali kada zaista želis da uspeš i ako voliš ono sto radiš, sve to dođe na svoje mesto.

Kako je bilo navići se ne ići na treninge, pripreme, takmičenja tokom godine pauziranja?
Nisam ni u jednom trenutku prestala da se bavim nekom aktivnošću. Jeste da nisam stala na strunjaču godinu dana, ali sam stalno trčala, radila vežbe, išla u teretanu. Stalno sam bila aktivna na neki način i baš iz tog razloga sam se relativno brzo vratila u formu.

Šta je uticalo na to da ponovo počneš da treniraš?
Jednostavno ljubav prema džudou. Od osme godine sam u tom svetu sporta. Svaki sportista ima taj period u kojem nekad i posustane, takozvanu krizu, kada pomisli da mu je dosta i da treba da napravi pauzu, ali vrlo brzo shvati da je to njegov život i da bez toga ne može.

Kako je tvoja okolina ragovala na tvoj povratak, odnosno, kakva su bila očekivanja?
Svi su bili srećni i verovali su u mene. Znali su da ja to mogu i videli su koliko želim da ponovo budem ono što sam bila.

Takmičenja podrazumevaju putovanja. Koliko zapravo imaš vremena da obilaziš mesta i sklapaš poznanstva?
Obožavam da putujem. Zahvaljujuci sportu obisla sam mnoga mesta, koja verovatno nikada ne bi videla da nije njega. Mnogo prijatelja sam stekla sa svih strana sveta i zato smatram da sam bogata.

Sigurno je teško uskladiti sve obaveze. Šta je ono što tebi pomaže u tome?
Jeste, ali kada nešto stvarno voliš i želis sve se može postići. Bitna je volja i iskrena želja za uspehom.

Džudo nije toliko popularan sport. Kako ti gledaš na tu činjenicu?
Pa da, džudo nije baš toliko popularan, niti propraćen medijski, ali smatram da bi treblo da bude, jer mi zaista mnogo vremena ulažemo u to. Koliko samo povreda i svega doživimo dok ne postignemo velike uspehe.

Da li grad, pokrajina i država vode dovoljno računa o uspešnim sportistima?
Definitivno ne. Baš iz tog razloga mnogi sportisti odustaju, jer ne mogu da isfinansiraju sva ta putovanja, potrebnu opremu.

Uspešna si studentkinja i sportistkinja. Kako vidiš sebe u budućnosti?
Tako je. Ne znam još uvek, ali sve u svemu, kao jednu uspešnu ženu, punu samopouzdanja, sa željom da napreduje iz dana u dan.

***

POSTANI DOPISNIK! Ukoliko i ti želiš da postaneš dopisnik i pišeš o mladima iz svog kraja, prijavi se popunjavanjem kratkog formulara. Više informacija i link ka formularu ovde. Nije neophodno prethodno iskustvo, već isključivo entuzijzam i želja da se dobar glas o tvom kraju daleko čuje! Otvoreno za sve mlade od 15 - 35 godina.

Odricanje od odgovornosti